Моћног Карла Великог на франачкомпрестолу наследио је његов синЛудвиг Побожни. Он је 817. године дао делове државе на управу својим синовима, да би 823. године најстаријег сина Лотара, који је управљао деловима данашње Италије, прогласио за цара савладара. Преостала два принца (Пипин и Лудвиг) били су незадовољни чињеницом да су потчињени старијем брату због чега отпочињу рат против цара. Ратна срећа послужила је младе царевиће и они су потукли Лудвига Побожног830. и 833. године. Цар је након тога пристао на другачију поделу земаља и на то да се врховна власт не простире над свим земљама. Током сукоба Лудвиг је добио још једног сина (Карла) који је добио засебне поседе новом поделом државе. Незадовољан развојем ситуације Лотар је устао против цара и приморао га да се повуче са власти, додуше врло кратко. Иако је Лудвиг поново био на престолу, сукоби између присталица јединства и оних који су заговарали поделу власти и царства нису престали.
Поновни сукоб
Након смрти Лудвига Побожног840. године сукоби се распламсавају и међу његовим синовима избија рат око наследства. Лотар, који је наследио оца, је покушао да наметне своју власт браћи који су желели власт за себе. У земљама Лудвига I избила је буна Стелинга (саксонскихсељака) које је Лотар подржао, али га Лудвиг и поред тога побеђује у бици код Фонтноа. Карло и Лудвиг склапају 842. године савез против Лотара у Стразбуру (Заклетве из Стразбура) након чега је војна надмоћ на њиховој страни. Овакав развој ситуације приморава Лотара на обустављање ратних дејстава, након чега су се браћа измирила и у Вердену поделила државу на три дела.
Лотар је задржао звање цара, али је сваки од браће постао суверени владар своје државе, чиме је Франачка (као целина) престала да постоји.
Последице споразума
Подела Франачке није имала толики значај у то доба, колики ће добити касније. Лудвиг I ће у својој држави окупити немачка племена и покренути германску инвазију на Словене, који су живели на другој обали Лабе, коју ће зауставити тек новгородски кнезАлександар на Чудском језеру 1242. године. Лудвигова држава је у то доба била позната као Источна Франачка, а назив Немачка за његову државу настаје тек касније због чега он одлази у историју као Лудвиг I Немачки. Као што се Лудвиг окренуо истоку тако су се и Лотар и Карло окренули северу односно западу које су почели да угрожавају Нормани, нови ратоборни народ који ће својим освајачким походима променити лице северног дела западне Европе.
Карта поделе Франачке 843.
Референце
^Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 39. ISBN86-331-2112-3.