Сакупљао је народну поезију и писао романе о јунацима шкотског националног предања. Још као дете, волео је да слуша песме и бајке његових предака, и био фасциниран њима.
Од њега се очекивало да постане адвокат, као и његов отац, и чак је је био очев ученик неко време, али је љубав према књигама и историји превладала. Иако су његови романи углавном били о Шкотској историји, његов најпознатији роман Ајванхо говори о Енглеској у време краља Ричарда и Крсташких ратова.
Године 1826. добио је племићку титулу, искључиво као награду за књижевне заслуге.
Његови романи укључују Роб Рој, Квентин Дарвард, Талисман и друге. Ајванхо (1819) роман је који евоцира вријеме тензија између освајача Нормана и британских староседилаца Саксонаца. Скот на један убедљив начин призива време витешких турнира, славе, крсташких ратова и звекета мачева.
Порекло
Валтер Скот је рођен 15. августа 1771, у стану на трећем спрату на Колеџ Вајнду у Старом граду, Единбург, уској уличица која води од Каугекта до капија Универзитета у Единбургу (Старог колеџа).[2] Он је био девето дете (шесторо је умрло у детињству) Валтера Скота (1729–1799), члана кадетске подружнице клана Скот и писца печата, и његове супруге Ан Радерфорд, сестре Даниела Радерфорд и потомка клана Свинтон и породице Халибертон (порекло због којег је Валтеровој породици дато наследно право сахране у опатији Драјбер).[3] Валтер је тако био рођак градитеља некретнина Џејмса Бертона (ум. 1837), рођеног као „Халибертон”, и његовог сина архитекте Десимуса Бертона.[4] Валтер је касније постао члан Кларенс клуба, чији су чланови били Бертонови.[5][6]
Он је током детињства преживео напад дечије парализе 1773. године, што га је учинило хромим,[7] стањем које би имало значајан утицај на његов живот и писање.[8] Да би залечио своју хромост, био је послат 1773. године да живи у руралним Шкотским границама на фарми свог деде и бабе по оцу у Сандиновсу, у близини рушевине Смајлхолмске куле, раније породичне куће.[9] Овде га је научила да чита његова тетка Џени Скот, и од ње је научио говорне обрасце и многе приче и легенде које су касније карактерисале велики део његовог рада. У јануару 1775. вратио се у Единбург, и тог лета је отишао са својом тетком Џени на бањско лечење у Бату у Сомерсету, у јужној Енглеској, где су живели на 6 Саут Парејд.[10] У зиму 1776. вратио се у Сандиновс, са још једним покушајем лечења водом у Престонпансу током следећег лета.[9]
Године 1778. Сkот се вратио у Единбург на приватно образовање како би se припремио за школу и придружио породици у њиховој новој кући, једној од првих која изграђених на Џорџ скверу.[2] Октобра 1779, он је почео да похађа наставу у Краљевској гимназији у Единбургу. Тада је већ могао да хода и истражује град и околну природу. Његово читање је укључивало витешке романсе, песме, историју и путописе. Џејес Мичел му је давао приватне часове из аритметике и писања и од њега је научио историју Шкотске цркве са нагласком на Заветима. Године 1783, његови родитељи су га, верујући да је премашио своју снагу, послали да борави шест месеци код тетке Џени у Келсу у Шкотским границама: тамо је похађао Келску гимназију, где је упознао Џејмса Балантајна и његовог брата Џона, који су касније постали његови пословни партнери и штампари.[11]
^„Family Background”. Walter Scott. Edinburgh University Library. 24. 10. 2003.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Who were the Burtons”. The Burtons' St Leonards Society. Архивирано из оригинала 08. 09. 2019. г. Приступљено 18. 9. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Beattie, William (1849). Life and Letters of Thomas Campbell, In Three Volumes, Volume II. Edward Moxon, Dover Street, London. стр. 55.
^The Athenaeum, 3 (115-165):. J. Lection, London. 1830. стр. 170.
Brown, David. Walter Scott and the Historical Imagination. Routledge, 1979, ISBN0-7100-0301-3; Kindle ed. 2013.
Buchan, John. Sir Walter Scott, Coward-McCann Inc., New York, 1932.
Calder, Angus (1983), Scott & Goethe: Romanticism and Classicism, in Hearn, Sheila G. (ed.), Cencrastus No. 13, Summer 1983, pp. 25–28, ISSN0264-0856
Cornish, Sidney W. The "Waverley" Manual; or, Handbook of the Chief Characters, Incidents, and Descriptions in the "Waverley" Novels, with Critical Breviates from Various Sources. Edinburgh: A. and C. Black, 1871.
Duncan, Ian. Scott's Shadow: The Novel in Romantic Edinburgh. Princeton UP, 2007. ISBN978-0-691-04383-8.
Ferris, Ina (1991). The Achievement of Literary Authority: Gender, History, and the Waverley Novels. Ithaca, New York..
Hart, Francis R.. Scott's Novels: The Plotting of Historic Survival (Charlottesville, Virginia, 1966).
Kelly, Stuart. Scott-Land: The Man Who Invented a Nation. Polygon, 2010. ISBN978-1-84697-107-5.
Landon, Letitia Elizabeth, The Female Portrait Gallery. A series of 22 analyses of Scott's female characters (sadly curtailed by Letitia's untimely death in 1838). Laman Blanchard: Life and Literary Remains of L.E.L., 1841. Vol. 2. pp. 81–194.
Lincoln, Andrew. Walter Scott And Modernity. Edinburgh UP, 2007.
Millgate, Jane (1984). Walter Scott: The Making of the Novelist. Edinburgh..
Scott in Carnival: Selected Papers from the Fourth International Scott Conference, Edinburgh, 1991, ed. J. H. Alexander and David Hewitt (Aberdeen, 1993).
Scott, Paul Henderson. Walter Scott and Scotland, William Blackwood, Edinburgh, 1981, ISBN0-85158-143-9
Shaw, Harry, Scott, Scotland and Repression, in Bold, Christine (ed.), Cencrastus No. 3, Summer 1980, pp. 26 – 28.
Robertson, Fiona, The Edinburgh Companion to Sir Walter Scott. Edinburgh University Press, 2012.
Tulloch, Graham (1980). The Language of Walter Scott: A Study of his Scottish and Period Language. London..
Welsh, Alexander (1963). The Hero of the Waverley Novels. New Haven..
