Валсалвини синуси

Валсалвини синуси
Три квржице аортнон салиска са Валсалвиним синусом и и два исходишта коронарних артерија
Детаљи
Називи и ознаке
Латински називsinus aortae
MeSHD012850
TA98A12.2.03.002
TA24001
FMA3745
Анатомска терминологија

Валсалвини синуси или синуси аорте су избочине (синуси) зида аорте које одговарају полумесечастим (семилунарним) залисцима аорте (лоцирани иза полумесечних валвула).[1] Њихова дубина је различита и креће се од 1,5 до 3 мм.

Епоним

Аортни сиуси су добили име по болоњешком професору анатомије Антонију Валсалви, мада се у литератури користе и називи Морганијев синус, Мехтин синус, Отов синус и Птитов синс.

Анатомија

Валсалвини синуси представљају избочине на зиду аорте, које су проксимално ограничене причвршћивањем аортних листића, а дисталну границу представља синотубуларни спој. Сам зид синуса се углавном састоји од зида аорте, иако је нешто тањи у односу на преостали зид аорте. У два од три Валсалвина синуса налазе се коронарна ушћа, обично на нивоу синотубуларног споја или испод њега, мада су описани и случајеви отварања коронарних артерија изнад синотубуларног споја.

У већини случајева, отвори коронарних артерија настају унутар два предња Валсалвина синуса, обично позиционирани одмах испод синутубуларног споја. Међутим, није необично да се артерије налазе изнад синутубуларни спој. У истраживању код 51 нормалног постморталног срца, средња удаљеност мерена од отвора леве коронарне артерије до базалног причвршћивања одговарајућег листића била је 12,6×2,61 мм, а за десну коронарну артерију 13,2×2,64 мм.[2] Познавање локације отвора коронарних артерија је од суштинског значаја за одговарајуће хируршке и ендоваскуларне захвате, како се не би компромитовала сама ушћа.

Синуси се називају према насталим коронарним артеријама, па се тако:

  • Десни коронарни синус, који ствара десну коронарну артерију;
  • Леви коронарни синус, ствара леву коронарну артерију
  • Некоронарни синус, или десни задњи аортни синус који обично не даје крвне судове.

Проксимално су ограничени одговарајућим сегментом анулуса фиброзуса и листићима, а дистално синотобуларним  спојем. Простори између Валсалвиних синуса, који имају троугласти облик, називају се Хенлеови простори. Нормално, на споју синуса и узлазног дела (синотубуларни спој), аорта се сужава.

Зид синуса је тањи од зида аорте и састоји се само од интиме и медије, задебљаних колагеним влакнима. Број колагених влакана у њему се повећава (а еластинска влакна се смањују) у правцу од синотобуларне ка вентрикулоаорталном споју . Колагенска влакна су оријентисана у ободном правцу и налазе се дуж спољне површине синуса, а такође учествују и у формирању међулисних троуглова који одржавају облик залиска.

Испод сваке комисуре се налази један од три интервалвуларна троугла, која представљају хемодинамске продужетке излазног тракта леве коморе и достижу ниво синотубуларног споја у пределу комисуре. Троугао између десног и некоронарног синуса је у директном континуитету са мембранозним септумом и проксимално садржи Хисов сноп.

Физиологија

Функција синуса није у потпуности схваћена, иако постоје неки докази да вртлози створени у синусима побољшавају коронарни проток.

Неки аутори сматрају да је главна улога синуса да прерасподеле стрес између листића и синуса у дијастоли и да успоставе равнотежни положај листића у систоли.

Клинички значај

Ако коронарне артерије настају из погрешних аортних синуса, то може довести срчане коморе у опасност од исхемије. Ово се често открије тек када се срчани удар већ догодио, обично пре 20. године и током вежбања.[3]

Извори

  1. ^ Weinreich, Michael; Yu, Pey‐Jen; Trost, Biana (2015). „Sinus of Valsalva Aneurysms: Review of the Literature and an Update on Management”. Clinical Cardiology. 38 (3): 185—189. ISSN 0160-9289. doi:10.1002/clc.22359. 
  2. ^ Piazza, Nicoló; de Jaegere, Peter; Schultz, Carl; Becker, Anton E.; Serruys, Patrick W.; Anderson, Robert H. (2008). „Anatomy of the Aortic Valvar Complex and Its Implications for Transcatheter Implantation of the Aortic Valve”. Circulation: Cardiovascular Interventions. 1 (1): 74—81. doi:10.1161/CIRCINTERVENTIONS.108.780858. 
  3. ^ Thiene, G.; Rizzo, S.; Basso, C. (2016), Pathology of Sudden Death, Cardiac Arrhythmias and Conduction System, Elsevier, стр. 361—433, ISBN 978-0-12-420219-1, Приступљено 2024-12-09 

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!