Букумирско језеро је ледничко језеро у Кучкој крајини, у источном делу Црне Горе. Захвата површину од 19.320 m². Дуго је 210 м, широко 130 м, а дубоко до 16,8 м.[2] Дужина језерске обале износи 585 м.[1] Лежи у северном подножју планине Жијово, на моренској пречаги између Торача, Загона и Ђебезе на, висини од 1448 м. Недалеко је од изворишних делова Веруше.[2] Водом се пуни путем падавина, отапањем снега и из повремених извора са катуна Ивановића. Ниво воде у језеру има незнатне осцилације које износе ±1 м. Вода у језеру је алкална.[3]
Биљни и животињски свет
Око 15% површине Букумирског језера обрасло је бујном барскоm вегетацијом која је у експанзији.[3]
Букумирско језеро је станиште црногорског даждевњака (Triturus alpestris montenegrinus), у народу познатог као „жмигавац”, ендемске врсте коју је 1951. открио и први описао Милутин Радовановић. Ова подврста планинског мрмољка (Triturus alpestris).[4] Језеро је у више наврата порибљавано, због чега је црногорски даждевњак готово ишчезао из језера.[3]
Локвањи у Букумирском језеру
Планински мрмољак
Природне лепоте и занимљивости
Језеро, заједно са планинским масивом Кучке крајине, представља један од најсликовитијих пејзажа у околини. У близини језера налазе се катуни Поповића и Језера. Букумирско језеро постаје све популарнија туристичка дестинација, посебно лети, када је вода довољно топла за пливање, а околне ливаде постају добро место за камповање. Северна страна језера је стеновита, док је јужна приступачнија, прекривена вегетацијом. Вода у језеру је чиста, прозирна до 4 м дубине.
Локално становништво користи језеро и као појило за стоку током лета.[1]
Инфо-табла са подацима и легендом о језеру
Легенда о имену
Обли камен на стрмој обали језера, за који мештани говоре да је управо камен из легенде
Према народној легенди, језеро је име добило по Букумирима, номадском народу који је живео уоко језера.
Легенда о Букумирском језеру
Језеро је добило име по Букумирима, који су живјели као номади. У језеру је постојао змај који се понекад појављивао на бијелом коњу, а изнад језера је стијена на којој су Букумири ложили ватру. Када би стијену довели до усијања, бацали су је на валове. Од тога би језеро прокључало, а из њега излазио витез који је проклињао Букумире: “Да богда од вас не остало трага колико од шаренијех коња”. Тада је настао покољ Букумира и они су се истражили. Надомак језера и даље стоји камење које подсјећа на легенду о Букумирима.
И Павле Ровински је записао да се по народној легенди у Бокумирском језеру налази неко биће караконџула, која утопи свакога ко се усуди да плива у њему,[6] а назив приписује Бокумирима и наводи их као богумиле.[7]
^Ровински 1998, стр. 311. sfn грешка: no target: CITEREFРовински1998 (help)
^Ровински 1998, стр. 33. sfn грешка: no target: CITEREFРовински1998 (help)
Литература
Radojičić, Branko (2010). „Reljef i vode Prokletija”(PDF). Nacionalni parkovi. Podgorica: JP "Nacionalni parkovi Crne Gore". 11 (septembar-oktobar): 9—14. Архивирано из оригинала(PDF) 03. 02. 2016. г. Приступљено 4. 9. 2017.
