У оквиру Народноослободилачке војске Југуославије су биле формиране посебне бригаде, које су сачињавали припадници националних мањина, па су тако биле формиране по једна чехословачка (у Хрватској), словачка (у Војводини), албанска (звала се шиптарска), мађарска и 16 италијанских. Руска бригада и француска бригада „Либерте“ биле су формиране од бивших совјетских и француских ратних заробљеника који су се у окупираној Словенији налазили у италијанским и немачким логорима, а након ослобођења прикључили се партизанима у антифашистичкој борби.
Поред припадника италијанске националне мањине у Југославије, у Народноослободилачкој војсци Југуославије борили су се и бивши италијански војници (антифашисти), који су после капитулације Италије, септембра 1943. године, прешли на страну НОВЈ. У почетку су били најпре формирани италијански партизански одреди, батаљони и чете, а потом због повећања прилива нових бораца, поготово у деловима Словеније с италијанским становништвом и пограничном појасу с Италијом, гормирано је укупно 19. италијанских бригада које су се бориле у оквиру три италијанске дивизије у НОВЈ: „Венеција“, „Гарибалди“ и „Гарибалди Натисоне“.