Борисав Челиковић |
|---|
| Датум рођења | (1962-09-17)17. септембар 1962. (62 год.) |
|---|
| Место рођења | Лозањ, Србија |
|---|
Борисав Челиковић (Лозањ код Горњег Милановца, 1962) српски је историчар, најпознатији по бављењу пореклом становништва Србије.
Биографија
Рођен је 17. септембра 1962. године у селу Лозањ код Горњег Милановца, од оца Томислава и мајке Стаменке (девојачко презиме Дамњановић), дипломирани историчар, завршио Филозофски факултет у Београду 1987. на катедри за историју Византије, код професора Божидара Ферјанчића.[1]
Радио је дванаест година као професор историје у гимназији у Горњем Милановцу.[1] Од 2000-2004. био је директор горњомилановачке библиотеке „Браћа Настасијевић“, а потом до 2011. са прекидом директор Музеја Рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу. Указом епископа Жичког од 1998-2004. обављао дужност вероучитеља при храму Свете Тројице у Горњем Милановцу.[1] За рад и стваралачки допринос у ширењу културе награђен је 2008. године Златном значком Културно-просветне заједнице Србије, а 2012. за приређивачки рад у едицији „Корени“ – Повељом Миле Недељковић. Бави се историјом рудничко-таковског краја, историјом цркве, стрипа и планинарства. Његова библиографија броји преко 350 библиографских јединица, од којих је више 50 чине објављене и приређене књиге, од којих су најпознатије „Светилишта рудничког краја“, „50 казивања о Светој Гори и Хиландару“, „Одабрани радови епископа Иринеја Ђорђевића (коаутор др Драган Суботић)“…
Приређивач је едиције „Корени“ у издању Службеног гласника од њеног установљења.[2]
Породични живот
У браку са супругом Љиљаном (девојачко Савић), професорком историје и бившом директорком Гимназије „Таковски устанак“ у Горњем Милановцу, има сина Марка и кћерку Викторију.
Спољашње везе
Извори
