Француска војска (око 14.000) под Ла Тремујом блокирала је 4. јуна 1513. у Новари око 6.000 Швајцараца у служби миланског војводе Масимилијана Сфорце. Пошто је сутрадан сазнао да опсађеним снагама долазе у помоћ знатна појачања, Ла Тремуј је у тежњи да поседне повољне положаје за битку, дигао опсаду и посео положаје 3 км источно од Новаре, на путу за Милано.[1]
Битка
Швајцарци, распоређени у три колоне (укупно око 9.000 људи) својом неочекиваном појавом пред зору 6. јуна, потпуно су изненадили Французе. У тој пометњи једино је пружила отпор француска пешадија, састављена од најамника-ландскнехта, подржана артиљеријом, али је и она убрзо приморана да напусти бојно поље.[1]
Последице
Погинуло је око 7.000 Француза и 1.500 Швајцараца. То је била последња велика победа швајцарске ренесансне пешадије наоружане искључиво хладним оружјем за блиску борбу, која је битку решавала јуришем копљаника постројених у пуну кару. После ове битке, европске пешадијске јединице убрзано се наоружавају ручним ватреним оружјем - аркебузама (од 1/3 до 1/2 бораца у пешадији), које ће код Бикоке (1522) нанети швајцарским копљаницима каастрофалан пораз.[1]
Референце
^ абвгдђежГажевић, Никола (1973). Војна енциклопедија (књига 6). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 158.
