Бисао је највећи град Гвинеје-Бисао, највећа лука, и административни центар. Центар града је још увек недовољно изграђен. Град је познат по традиционалном карневалу. Главни извозни производи су: кикирики, дрвна грађа, копра, палмино уље, и гума.
Историја
Град су основали Португалци1687. као утврђење и центар за трговину. Године 1942, постао је престоница Португалске Гвинеје. Једно време престоница је била у граду у којем је проглашена независност Гвинеје-Бисао, Мадина до Бое (1973—1974).
Бисао је највећи град у земљи, главна лука, образовни, административни, индустријски и војни центар. Кикирики, тврдо дрво, копра, палмино уље, млечни производи и гума су главни производи. Бисао је такође главни град рибарске и пољопривредне индустрије у земљи.[9]
^Furtado, Alexandre Brito Ribeiro (2005). Administração e Gestão da Educação na Guiné-Bissau: Incoerências e Descontinuidades [Administration and Management of Education in Guinea-Bissau: Inconsistencies and Discontinuities] (Теза) (на језику: португалски). Universidade de Aveiro. hdl:10773/1098.
^Urbanização na Guiné-Bissau: Morfologia e Estrutura Urbana da sua Capital [Urbanization in Guinea-Bissau: Morphology and Urban Structure of its Capital] (Теза) (на језику: португалски). Lisbon University of Humanities and Technologies. 2010. стр. 93—97. Архивирано из оригинала 6. 1. 2021. г. Приступљено 16. 10. 2020.CS1 одржавање: Датум и година (веза)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Lobban, Richard Andrew Jr.; Mendy, Peter Karibe (1997). Historical Dictionary of the Republic of Guinea-Bissau (3rd изд.). Scarecrow Press. стр. 91—96. ISBN0-8108-3226-7.
I. Lourenco-Lindell (1997). „Food for the poor, food for the city: the role of urban agriculture in Bissau”. Geographical Journal of Zimbabwe (28). ISSN1011-5919.
Joel Frederico da Silveira (1989). „Spatialisation d'un rapport colonial: Bissau, 1900-1960”. Ур.: Michel Cahen. Vilas et cidades: bourgs et villes en Afrique lusophone (на језику: француски). Paris: L'Harmattan. ISBN2-7384-0431-6.