Билдербершка група или Билдербершки скуп је незванични годишњи састанак затвореног типа са око 200 гостију, од којих већину представљају утицајне особе на пољу предузетништва, медија и политике. Елитна група се састаје сваке године на другом месту у луксузним хотелима или ресторанима широм света, обично у Европи или Канади — једном у сваких пет година у САД, најчешће почетком јуна, састанци су затворени за јавност.
Састанцима је председавао принц Бернхард од Холандије до 1975. Тренутни председавајући је француски бизнисмен Хенри де Кастри. Од 1954. године, састанак се одржава сваке године осим 1976. године, када је отказан због скандала око подмићивања Локхида у које је умешан принц Бернхард,[1] и 2020. и 2021. године због пандемије Ковида-19.
Организација
Мапа порекла учесника скупа (највећи број учесника је из САД)
Билдерберг је неформална организација политичара, представника војноиндустријског сектора, банкара, пословних људи. Штаб Билдерберга се формално налази у Хагу.
Историја
Прва конференција одржана је у хотелу Билдерберг (Хотел де Билдерберг) у Остербеку, Холандија, од 29. до 31. маја 1954. године.[2][3] Од хотела је потекло име како групи тако и „Билдерберцима” који учествују у њеним активностима. Хотел се налази на мирној локацији, отприлике 7 km западно од града Арнема.[4] Власник је и њиме управља хотелски ланац Билдерберг, који има 12 хотела и локација за догађаје у Холандији и један хотел у Немачкој.[5] У време конференције 1954. био је то породични хотел средње величине.[4]
Конференцију је покренуло неколико људи, укључујући пољског политичара у егзилу Јозефа Ретингера који је, забринут због раста антиамериканизма у западној Европи, предложио међународну конференцију на којој би се окупили лидери европских земаља и Сједињених Држава са циљем промовисања атлантизма — бољег разумевања између култура Сједињених Држава и Западне Европе ради подстицања сарадње на политичким, економским и одбрамбеним питањима.[6][7]
Ретингер се обратио холандском принцу Бернхарду[8] који је пристао да промовише ту идеју, заједно са бившим белгијским премијеромПолом ван Зеландом и тадашњим шефом УнилевераПолом Рајкенсом. Бернхард је заузврат контактирао Волтера Бедела Смита, тадашњег шефа CIA, који је замолио саветника АјзенхауераЧарлса Дагласа Џексона да се позабави овим предлогом.[9] Листа гостију је требало да буде састављена позивањем по два учесника из сваке нације, по један да заступа „конзервативно“ и „либерално“ становиште.[7] На првој конференцији присуствовало је педесет делегата из 11 земаља западне Европе, заједно са 11 Американаца.[10]
Успех састанка навео је организаторе да организују годишњу конференцију. Основан је стални управни одбор са Ретингером именованим за сталног секретара. Поред организовања конференције, управни одбор је такође водио регистар имена учесника и контакт података са циљем стварања неформалне мреже појединаца који би могли да се обрате једни другима у приватном својству.[11] Конференције су одржане у Француској, Немачкој и Данској у наредне три године. Године 1957. одржана је прва америчка конференција на острву Сент Симонс у Џорџији, са 30.000 долара из Форд фондације. Фондација је такође обезбедила средства за конференције 1959. и 1963. године.[9]
Скупови
Први Билдербершки скуп је одржан у хотелу Билдерберг у Холандији од 29. до 31. маја 1954. године на иницијативу холандског принца Бернара.
Учесници су између 120 и 150 људи, укључујући политичке лидере, стручњаке из индустрије, финансија, академске заједнице и медија.[6] Око две трећине учесника долази из Европе, а остатак из Северне Америке; једна трећина из политике и владе, а остатак из других области.[6][3] Историјски гледано, листе учесника су биле пондерисане према банкарима, политичарима, директорима великих предузећа[15] и члановима одбора великих корпорација којима се јавно тргује, укључујући конгломератну холдинг компанију Инвестор АБ у власништву Валенберга и друге мултинационалне компаније у власништву Валенберга као што су Ериксон и ABB, IBM, Ксерок, Royal Dutch Shell, Нокија и Дајмлер.[16] Шефови држава, укључујући бившег шпанског краљаХуана Карлоса I и бившу краљицу Холандије Беатрикс, присуствовали су састанцима.[16][17] Један извор повезан са групом рекао је за The Daily Telegraph 2013. да се други појединци, чија имена нису јавно објављена, понекад појаве „само за један дан“ на састанцима групе.[18]
Банкар и индустријалац Маркус Валенберг млађи био је члан управног одбора и присуствовао је састанку двадесет два пута од 1950-их до 1981. године, годину дана пре његове смрти. Његов унук Маркус Валенберг присуствовао је осам пута, а његов други унук, Џејкоб Валенберг, седамнаест пута.[19]
^ абв„About Bilderberg Meetings”. Bilderberg Meetings the Official Website. Архивирано из оригинала 17. 04. 2020. г. Приступљено 12. 7. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^ абHatch, Alden (1962). „The Hôtel de Bilderberg”. HRH Prince Bernhard of the Netherlands: An authorized biography. London: Harrap. OCLC2359663. „The idea was to get two people from each country who would give the conservative and liberal slant”
^„Japan–US Relations – Past, Present and Future”. Daily Yomiuri. 8. 12. 1991. „Rockefeller: The idea (of creating the Trilateral Commission) was incorporated in a speech that I made in the spring of 1972 for the benefit of some industrial forums that the Chase held in different cities around Europe, … Then Zbig (Zbig Brzezinski) and I both attended a meeting of the Bilderberg Group … and was shot down in flames. There was very little enthusiasm for the idea. I think they felt that they had a very congenial group, and they didn't want to have it interfered with by another element that would—I don't know what they thought, but in any case, they were not in favor.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^ абAubourg, Valerie (јун 2003). „Organizing Atlanticism: the Bilderberg Group and the Atlantic Institute 1952–63”. Intelligence & National Security. 18 (2): 92—105. S2CID153892953. doi:10.1080/02684520412331306760.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Hatch, Alden (1962). „The Hôtel de Bilderberg”. HRH Prince Bernhard of the Netherlands: An authorized biography. London: Harrap. OCLC2359663. „anybody who has ever been to a Bilderberg Conference should be able to feel that he can, in a private capacity, call on any former member he has met”
^Moorehead, Caroline (18. 4. 1977). „An exclusive club, perhaps without power, but certainly with influence: The Bilderberg group”. The Times. London.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Gijswijt, Thomas W. (2019). Informal Alliance: The Bilderberg Group And Transatlantic Relations During The Cold War, 1952–1968. London: Routledgey. ISBN978-0815396741.
Richardson, Ian N.; Andrew P. Kakabadse; Nada K. Kakabadse (2011). Bilderberg People: Elite power and consensus in world affairs. Hoboken, NJ: Routledge. ISBN978-0415576352.
