Бигл зечар (фр: beagle-harrier) је гонич пореклом из Француске. Пас је средње величине, између 45 и 50 цм, а тешки су између 19 и 21 кг.[1]
Историја
Бигл зечар је узгајан у Францској у 19. веку. Угајани су за лов на зечеве и јелене у чопору. Историја ове пасмине прилично је непозната, стога се сматра да је бигл зечар највероватније настао укрштањем бигла и зечара или представља средишњу тачку између ове две пасмине. Међународна кинолошка федерација је ову расу признала 1974. године, а уједињени кинолошки савез је ову расу признао 1996. године. Данас се ова раса тешко може наћи у Француској, а још ређе у другим државама.[2]
Карактеристике пса
Нарав
Бигл зечар је послушан пас који ужива у друштву својим власника и чланова породице. Добро се слаже са децом и другим кућним љубимцима, укључујући и друге псе у породици, ако је на време извршена социјализација. С обзиром да је у питању гонич и ловачки пас, привлаче га разни мириси, па чак може доћи до тога да побегне ако га привуче мирис или траг. Током играња ловачких игара показивање ревност и енергију. Бигл зечар је одан, миран и опуштен и све га ово чини добрим породичним љубимцем. Међутим, због своје ревности, више им одговара рурално подручје и предграђе у поређењу са градовима.[3]
Општи изглед
Лобања је истински широка и прилично пространа. Усне покривају доњу вилицу. Очи су добро отворене, тамне боје. Уши су кратке и средње широке. Усађене у висини линије очију. У средњем делу благо заобљене, падају равно на лобању и уврћу се у доњем делу у благи овал. Длака је прилично дебела, није прекратка али погегла. Бигл зечар је тробојан (лавља боја са црним седлом и бела), при чему седло није од великог значаја, са више или мање јакопламеном бојом. Може бити такође сив, тробојна (сиво или бело) сив пас.[4]
Нега и здравље
Бигл зечар
Средње и велико ограђено двориште оптимално је за бигл зечара. Потребна му је активност како би се избегла лењост и деструктивно понашање. Трчање, шетање и играње се мора редовно спроводити. Што се тиче неге, потребна му је минимална нега. Купати га само када се испрља како би не би изгубио природна уља коже. Проверавати и чистити уши и очи на недељном нивоу како би се избегле инфекције. Што се тиче здравље, дисплазија кука је једини здравствени проблем који погађа бигл зечаре.[5]
