Београдске библиотеке у Другом светском рату

Остаци спаљене књиге у немачком бомбардовању Београда 6. априла 1941.

Београдске библиотеке у Другом светском рату доживеле су поред огромних разарања библотечког фонда, наметнуту трансформацију и рад у неусловним просторима, што је имало за циљ да се њихова активност и рад усмери у корист нацистичке и колаборационистичке пропагандне машинерије, која је деловала под утицајем културне политике, која се ослањала на идеолошке постулате нацизма, национализма, ксенофобије и антимодернизма.

Национализам, односно уска интерпретација национализма ( као „сублимисана тежња за повратком, назови изворном и неукаљаном врелу српске духовности”), који је био заједничко обележје наведених тема, био је идеолошка основа на којој се темељила целокупна диригована култура, дакле и целокупна књижевна продукција, а тиме и библиотекарска активност.

Није само сиромашна и наметнутна и стално контролисана и цензурисана, књижевност обележила период Другог светског рата у Београду, већ је на та обележја утицала и девастација појединих културних институција од националног значаја, пре свих великих београдских библиотека, које су биле ризнице писане речи, не само на српском већ и на другим језицима. Гледано у том контексту тужне судбине београдских библиотека, можда је најпримеренији показатељ стања у култури Београд у периоду рата и окупације.

И док је Народнa библиотекa, током целог периода окупације била онеспособљена да се бави својом изворном делатношћу, у Београду су ову судбину избегле две значајније библиотеке, Градска библиотека и Универзитетска библиотека, које су биле у могућности да већи део рата читаоцима позајмљују књиге и периодику.

Народна библиотека

Види још: Народна библиотека Србије

Српску престоницу на самом почетку окупације обележило је ужасно разарањеа Народне библиотеке у Београду, која је у ваздушним нападима снага Луфтвафе у ноћи између 6. и 7. априла 1941. године, била погођена запаљивим бомбама, што је довело до уништења готово целокупног њеног фонда. У том злочиначком акту нису страдале само много деценија сакупљене вредне књиге и друге публикације, којих је према неким подацима до 1941. године било готово 600.000, већ и непроцењиво културно благо (стари српски рукописи, повеље и документи), целокупна штампа из периода између 18. и с почетка 20. века, и небројене преписке, мапе и географске карте.^[1]

Штета која је била огромна и ненадокнадива, а у њој је на згаришту у пепелу завршило око 350.000 књига и око 500.000 различитих свезака.^[2]

Иако је поступајући према плану Народне библиотека за случај рата, њен управник Драгослав Илић најдрагоценији материјал спремио за транспорт још 1. априла 1941. године, у наредним данима обавештен је од стране Министарства просвете да се евакуација неће реализовати, због техничких немогућности.^[3] Грађа је колико су услови дозвољавали – скривена у подрум, који је био плитак и од цигала, и није представљало никакву заштиту за снажне фугасте бомбе нацистичке Немачке авијације, тако да је током ноћи је највећи део зграде изгорео. Током прве вечери бомбардовања и наредних дана, тако да је пожар тињао и није се потпуно угасио ни током наредна три дана.^[4]

Остаци Народне библиотеке након бомбардовање Београда (1941)

Ко је крив за страдање библиотеке?

Током јула 1941. у јавности је покренуто питање у институцијама и штампи о одговорности појединаца за страдање библиотеке и драгоцености из њених фондова, и започета прво расправа а онад и истрага:

„

Истрагу је преко новина предводио Милан Јовановић Стоимировић, који је сматрао да управник Илић није учинио све што је било у његовој моћи да се драгоцености спасу, оптужујући га за јавашлук и небригу.[3] Управник Драгослав Илић се преко штампе бранио од напада, сваљујући кривицу на Министарство просвете и на предратну власт уопште, коју је оптуживао да није имала слуха за проблеме са којима се Народна библиотека суочавала током дугог низа година.[5] На основу узете изјаве и саслушани свих сведока, комисија (одређена да испита овај догађај) ослободила је Драгослава Илића одговорности и кривицу свалила на одговорне више државне власти до 6. априла 1941. године, које се, поред свега заузимања управа и пријатеља Народне библиотеке после Уједињења, нису постарале да једна таква важна установа добије модерну зграду са бетонираним трезорима, у којима је једино могуће очувати драгоцене рукописе и књиге.[3] Одговорност Немаца за страдање библиоте се, наравно, није испитивала.

”

Покушаји обнова Народне библиотеке

У другој половини 1941. године приоритети нових колаборационистичких власти, посебно оних појединаца који су у новим приликама одлучивали о културној политици у Београду, било је проналажење адекватног смештаја за преостали библиотечки фонд, као и почетак обнове, уништеног библиотечког фонда.

Изналажење адекватног смештаја

Народна библиотека је у лето 1941. године привремено смештена у неусловне просторије за нормалан рад библиотеке у згради Феријалног савеза у Француској улици 36.^[6] Како је неадекватни смештај Библиотеке представљао све већи проблем, она није могла да прими све оно што је од књига спашено, нити оно што су грађани и друге културне и просветне институције касније донирале.

Као једно од трајнијих решења за смештај разматрана је могућност да се Народна библиотека смести у зграду Соколског друштва „Матица” у Делиградској улици, при чему се имало у виду да је рад соколских удружења одлуком окупаторских власти био забрањен.^[7] Ипак, упркос најавама и обећањима Драгог Јовановића да ће проблем ускоро бити решен, библиотека је затворила своја врата за посетиоце.18 У лето 1943. године окупационе власти донеле су одлуку да се Народна библиотека трајно пресели из Француске 36 у просторије Дома „Светог Саве”, у Душановој 13. Како је пре усељења зграду прво требало адаптирати за ту намену,^[8][9] Од ове иницијативе се одустало. 20 иако су уз напор запослених у библиотеци и грађана који су добровољно притекли у помоћ, скоро целокупан инвентар пребачен у нову зграду, по наређењу немачке команде просторије у Душановој улици морале бити испражњене, јер је зграда реквирирана за потребе немачке војне силе.21 Књиге су враћене у привремени смештај у згради у Француској улици, а неки вреднији примерци су депоновани у трезор Народне банке, због страха од савезничког бомбардовања Београда.

„

Такође, шпекулисало се да ће Народној библиотеци бити додељен један празан плац у центру Београда и да ће се на том празном плацу градити нова библиотечка зграда када прилике то буду дозволиле.[а][10]

”

Обнова библиотечког фонда

Преко градске штампе покренута је активност да се у рад библиотеке и активности везане за обнову књижевног фонда укључи целолупна српска јавност и богати појединци (којима је предлагано да одвоје материјална средства за збрињавање Народне библиотеке). И сам (тадашњи) управник Библиотеке Драгослав Илић преко средтсва информисања упутио је молбу и другим културним институцијама и појединцима да помогну Народну библиотеку, и да јој поклоне дупликате које поседују у својим фондовима или да донирају књиге из својих приватних збирки и колекција.^[11]

Акција обнове библиотеке која је започета у мају 1941. године трајала је све до краја окупације, и може се матрати успешном.24 Наиме велики број Београђана уступио је библиотеци своје књиге, новине, часописе, писма, мапе и карте, а то су учиниле и бројне институције културе и просвете, друге библиотеке, институти, факултети при Универзитету у Београду, бројна предратна удружења грађана, државне институције и гимназије и школе.^[12] тако да се током окупације број књига и свезака које су чиниле нову збирку Народне библиотеке стално се увећавао.

Акцију је међу првима подржао комесар Министарства просвете Ристо Јојић и многи други чланови колаборационистичке управе, књижевници и други грађани Београда из област уметности и културе.^[13] Тако је у септембру 1941. године нови фонд Народне библиотеке бројао је више од 40.000 књига.^[14] Схватајући да су активности везане за обнову фонда библиотеке представљале веома згодно пропагандно оруђе, у акцију су се укључили својим поклонима и донацијама бројни колаборационистички званичници и чланови немачког окупационог апарата. Тако је нпр. председник Владе Милан Недић поклонио библиотеци два ретка дела српске средњевековне књижевности,^[15] министар просвете Велибор Јонић неколико хиљада књига,^[16] а Ђура Котур, челник Националне службе за обнову Србије светосавску „Крмчију”.^[17] Међу дародавцима се нашло и издавачко предузеће „Југоисток”, издавачка кућа под контролом немачког пропагандног одељења у Србији, које је библиотеци поклонило своју целокупну продукцију од 1941. године, укупно око 1.000 наслова.^[18]

Градска библиотека

Главни чланак: Библиотека града Београда

Градска библиотека, данас Библиотека града Београда, почела је са радом 11. јануара 1931. године. У истом простору тада је почео да ради и Музеј града, данас Музеј града Београда и на тај дан свечано су освећени. Овим чином Београд добија модерну градску библиотеку која је у годинама пред рат постала изузетно значајна културно-просветна установа, са више хиљада чланова и богатим библиотечким фондом. По угледу на савремене европске библиотеке, књиге су сређене према принципима децималне класификације, организују се први стручни библиотекарски курсеви. Исте године, отворена је и прва Читаоница за децу у Југославији.^[19]

Почетак рата Библиотека је дочекала у свом простору, у згради у улици Кнегиње Љубице 1, данашњој Змај Јовиној, коју је за потребе Библиотеке и Музеја откупила Општина, а у коју су се ове институције уселиле у мају 1935. године.^[19] Осим Музеја касније је у састав библиотеке ушао и Архив града. Музеј се издвојио 1941. године, а Архив 1947.^[20]

У бомбардовању Београда у априлу 1941. године, зграда у Змај-Јовиној улици је тешко оштећена запаљивом бомбом, након чега је страдао велик део културног блага који је био складиштен у музеју и библиотеци. Организован акцијом запослених и грађана највећи део библиотечке збирке је ипак је остао неоштећен.^[21] Том приликом у бомбардовању а потом и пожару који је уследио уништено је 3.978 а оштећено 2.708 књига.^[3]

Након преоцене штете у мају 1941. године започети су радови на санацији објекта библиотеке, како би она што пре била стављена у функцију. Санација зграде окончана је у октобру 1941. године и Градска библиотека је свечано отпочела са радом 22. децембра 1941. Том приликом организоване су свечана академија, изложба старих документа и рукописа српских књижевника и уметника, као и изложба књига, која је трајала од 22. до 28. децембра 1941.^[3]

Иако Музеј није био отворен за јавност током ратних година, он је наставио са активностима, а рад библиотеке се релативно несметано одвијао. У току рата радила је Дечја библиотека, а за остале кориснике библиотека је отворена почетком 1943. године^[20] и радила је све до 1944. када је обуставила рад, због страха да би библиотечка грађа могла бити уништена у савезничком бомбардовању града. Тада је превентивно заједно са другим културним благом које је било у власништву Музеја града Београда, складиштен и библиотечки фонд у трезор Народне банке.^[3]

„

Током окупације је прецизно вођена статистика чланова и позајмица, па данас знамо да је од поновног отварања библиотеке крајем 1941. године до јуна 1942. године било 23.828 посета и да је у истом периоду издато 22.038 књига, док је током 1943. године било 31.905 посета а издато је 32.457 књига.[3]

”

У послератном извештају, од 26. марта 1948. године, констатовано је да је Библиотека у току рата изгубила 4.226 књига.^[3]

Универзитетска библиотека

Види још: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

Универзитетска библиотека Београд, пре почетка рата

Универзитетска библиотека током априлског бомбардовања Београда била је поштеђена већих разарања. Од детонација бомби у околини на згради библиотеке само су попуцали прозори а дошло је и до других мањих материјалних штета, које се могла санирати.^[22]

Међутим за рад библиотеке и њену књижевну грађу велики проблем био је тај што су током априла 1941. године зграду библиотеке за своје потребе користили припадници немачке војске. И онда када су зграду напустили, због њене атрактивне локације и репрезентативног изгледа зграде, немачке војне власти у неколико наврата покушали су да се уселе у зграду Универзитетске библиотека и користе је за сопствене потребе. Захваљујући запосленима у библиотеци, Београдском Универзитета и Министарству просвете, који су ургирали код немачких власти Немци су одустали од своје намере.^[23]

Када су Немци изашли из зграде, након утврђене штете на згради и уништења 587 књига, отпочело се са нужним поправкама,^[24] тако да је у октобру 1941. године Универзитетска библиотека обновила рад. У тренутку поновног отварања библиотеке је располагала са око 160.000 различитих књига, углавном стручне литературе.

Иако је Универзитетска библиотека првенствено била намењена студентима и професорима Универзитета у Београду, она је у периоду окупације радила и за остале грађане, првенствено због тога што у том периоду Народна библиотека није радила.^[25] На основу одобрења Ректора Универзитета у Београду Универзитетска библиотека књиге је издавала и немачким војницима.^[б]

Према текстовима објављеним у београдскин новинама током 1942. и 1943. године, може се закључити да је Универзитетска библиотека била веома посећена и да је у том периоду значајно увећала свој фонд књига и часописа.^[27]

Остале библиотеке у окупираном Београду

Поред три наведене библиотека, током окупације радило је и неколико институција које су грађанима позајмљивале књиге:

• Библиотека Радничке коморе
• Библиотека Главног савеза земљорадничких задруга, која је у тешким условима обновила рад током окупације.
• Више позајмних библиотеке, и то у посебним одељењима у књижарама, где су се на читање могле добити књиге које се нису налазиле на списковима забрањених књига, од стране окупационих власти.^[28]

Значај Беогардских библиотека у рату

Већина истраживача слаже се да рат и окупација нису угасили страст Београђана за читањем, већ се дешавало управо супротно. Читање је постало једна од омиљених хобија и културних активности становника српске престонице.^[29]

Вишегодишња окупација у којој су Београђани проводили дуге ноћи под полицијсим часом, када нису смели да излазе на улице или да слушају радио (који им је одузиман), приморала их је да време проводе у својим домовима, у читању књиге из сопствених или градских библиотека или књига које су позајмљивали од пријатеља и познаника.

Напомене

1. Према гласинама које су се током 1942. године шириле градом, односно према информацијама и полуинформацијама које су имали запослени у библиотеци, разматрале су се две опције: или плац на углу Краљевог трга (Студентског трга) и Вишњићеве улице или плац на углу Југовићеве, Симине и Капетан Мишине улице.
2. Универзитетска библиотека издавала је књиге припадницима немачке војске, преко мајора др Герстнера, који је водио специјалну евиденцију и за сваку узету књигу издавао специјални реверс.^[26]

Извори

1. Ј. М., „Народна библиотека”, Обнова, бр. 11, 17. јул 1941, стр. 5
2. Kreso, Muharem, Njemačka okupaciona uprava u Beogradu 1941–1944, Beograd 1979, str. 42, 135
3. Дурковић-Јакшић, Љубомир, „О пропасти Народне библиотеке у Београду 1941. и судбини њених реткости”, у: Археографски прилози, бр. 6-7, 1984–1985, стр. 8–9.
4. Дурковић-Јакшић, Љубомир, „О пропасти Народне библи-отеке у Београду 1941. и судбини њених реткости”, Археографски прилози, бр. 6-7, 1984–1985, стр. 7–50
5. Илић, Драгутин, „Зашто је изгорела Народна библиотека”, Обнова, бр. 17, 24. јул 1941, стр. 5
6. S., „Народна библиотека још нема своју зграду!”, Обнова, бр. 26, 2. август 1941, стр. 5
7. Непознати аутор, Народна библиотека је добила велики број књига, али јој је неопходно потребна зграда за смештај, „Ново време”, бр. 50, 6. јул 1941, стр. 5
8. Непознати аутор, Народна библиотека добила зграду, „Ново време”, бр. 669, 6. јун 1943, стр. 4;
9. Непознати аутор, Обновљена Народна библиотека сели се у дом св. Саве – Досад је смештено 10.000 примерака, „Обнова”, бр. 631, 29. јул 1943, стр. 4.
10. Ранковић, Драгутин, Свакодневни живот под окупацијом: искуство једног Београђанина, Београд 2011, стр. 267.
11. Непознати аутор, „Народна библиотека може бити обновљена само на исти начин на који је и основана – Сви Срби треба да помогну Народну библиотеку прилозима у књигама”, Ново време, бр. 4, 19. мај 1941, стр. 5
12. Непознати аутор, Благодарећи знатним прилозима Народна библиотека полако обнавља уништену књижницу, Обнова, бр. 189, 14. фебруар 1942, стр. 11
13. Стоимировић-Јовановић, Милан, „Шта је потребно нашој Народној библиотеци”, Обнова, бр. 155, 1. јануар 1942, стр. 7.
14. Вујошевић, Жарко, Kunstund Denkmalschutz у окупираном Београду, у: Наслеђе, бр. 4, 2002, стр. 124
15. И. Ђ., Поклон Председника владе Народној библиотеци: Два стара српска рукописа: „Исповест монаха” из 13 века и Теодосијев „Живот Св. Саве” из 16 века, „Ново време”, бр. 476, 18. новембар 1942, стр. 3;
16. Непознати аутор, Министар просвете г. Јонић уступио неколико хиљада књига Народној библиотеци – Заједно са књигама Народна библиотека је добила и полице које су јој необично потребне, Ново време, бр. 225, 25. јануар 1942, стр. 5;
17. Непознати аутор, Омладина Националне службе поклонила је Народној библиотеци „Крмчију св. Саве”, Ново време, бр. 486, 29. новембар 1942, стр. 3.
18. Непознати аутор, „Југоисток” за Народну библиотеку, Ново време, бр. 467, 07. новембар 1942, стр. 3.
19. Дурковић Јакшић, Љубомир (1995). Библиотека града Београда : 1928-1945. Београд: Библиотека града Београда. ISBN 978-86-7191-022-4. COBISS.SR 93724167
20. Историја Београда 3. Београд: Српска академија наука и уметности и др. 1974. COBISS.SR 122258695
21. Грбић, Др Миодраг. „Страдање Музеја у рату”. Музеј Града Београда. Архивирано из оригинала 11. 01. 2016. г. Приступљено 3. 5. 2017. 
22. Непознати аутор, „Универзитетска библиотека ће ускоро отпочети да ради са публиком”, Обнова, бр. 88, 15. октобар 1941, стр. 4.
23. Архив Универзитетске библиотеке (АУБ), бр. 655 од 8. октобра 1941. године.
24. Радосав Марковић, Универзитетска библиотека у Београду: 1921–1945, Београд 1968, стр. 10
25. Марковић, Милош, „Универзитетска библиотека има 160.000 књига из разних области”, „Понедељак”, бр. 20, 15. децембар 1941, стр. 3.
26. Архив Универзитетске библиотеке (АУБ), бр. 288 од 7. јула 1942.
27. Марковић, Милорад, Универзитетска библиотека има 300.000 научних књига, Ново време, бр. 455, 24. октобар 1942, стр. 4
28. Васа Чубриловић (ур.), Историја Београда 3 , Београд 1974, стр. 431–432.
29. Трговчевић, Љ., Историја Српске књижевне задруге ..., стр. 99

Спољашње везе

• Меморијал на темељима Народне библиотеке Србије следеће године („Политика”, 15. септембар 2021)