Амур има издужене, буцмасте облике тела у облику торпеда. Крајња уста су благо укошена, са чврстим уснама без меса и без мрена.[4] Комплетна бочна линија садржи 40 до 42 љуски. Широки, избочени фарингеални зуби су распоређени у формули "2, 4-4, 2". Леђно пераје има осам до 10 меких зрака, а анално пераје је постављено ближе репу од већине ципринида. Боја тела је тамномаслинаста, са стране су присутне сенке смеђе-жуте боје, док је трбух бео са крупним, благо оцртаним љускама.
Амур расте веома брзо. Млада риба похрањена у пролеће на 20 cm (7,9 in) достићи ће преко 45 cm (18 in) до јесени. Типична дужина је око 60-100 cm. Максимална дужина је 2,0 m (6,6 ft), а расту до 45 kg (99 lb).
Екологија
Амур насељава језера, баре, базене и рукавце великих река, преферирајући велике, споре или стајаће водене површине са богатом вегетацијом.[4] У дивљини, амур се мрести у брзим рекама, а њихова јаја, која су нешто тежа од воде, развијају се док плутају низводно, при чему их турбуленција држи у суспензији. Амуру су потребне дуге реке да би преживела јаја и веома младе рибе, а сматра се да јаја угину ако потону на дно.[5]
Одрасли амури се првенствено хране воденим биљкама, како вишим воденим биљкама тако и потопљеном копненом вегетацијом, али могу да једу и детритус, инсекте и друге бескичмењаке.[1][6] Дневно једу до три пута више од сопствене телесне тежине, а успевају у малим језерима и рукавцима који обезбеђују обиље вегетације.
Према једној студији, амур живи 5-9 година, а најстарији познати је преживео 11 година. У Сребрном острву у Вашингтону, напредна популација амура прелази 15-годишњу границу.[7]
У Сједињеним Државама, ова врста је први пут увезена 1963. са Тајвана и Малезије у објекте за аквакултуру у Алабами и Арканзасу.[9] Верује се да је прво пуштање било случајно бекство 1966. године из Експерименталне станице за узгајање рибе Америчке службе за рибу и дивље животиње у Штутгарту, Арканзас, након чега је уследило планирано представљање које почиње 1969. године.[9][10] Након тога, била су широко распрострањена су овлашћена, илегална и случајна увођења; до 1970-их, врста је уведена у 40 држава, а од тада је пријављена у 45 од 50 држава у земљи.[9][10] Године 2013. утврђено је да се размножава у басену Великих језера.[11] Још увек се чува у многим државама као ефикасна биоконтрола за непожељну водену вегетацију,[9][10] од којих су многе врсте саме уведене.
Употреба за контролу корова
Grass carp were introduced into New Zealand in 1966 to control the growth of aquatic plants. Unlike the other introduced fish brought to New Zealand, the potential value and impact of grass carp was investigated in secure facilities prior to their use in field trials.[12] They are now approved by the New Zealand government for aquatic weed control, although each instance requires specific authorization.[13] In the Netherlands, the species was also introduced in 1973 to control over-abundant aquatic weeds. The release was controlled and regulated by the Dutch Ministry of Agriculture, Nature, and Food Quality. In both of these countries, control is made easier because grass carp are very unlikely to naturally reproduce because of their very specific breeding requirements,[13] but elsewhere, control is obtained by the use of sterile, triploid fish.[10][14]
Амури можу да порасту до знатне величине и јаки су борци када се закаче за удицу, али због њихових вегетаријанских навика и опреза може бити тешко да се ухватите пецањем.[15] Светски рекорд IGFA за амура ухваћеног на конап и удицу је 39,75 kg (87,6 lb), који је уловљен у Бугарској 2009. године.[16] Ове рибе су такође популарне спортске рибе у областима где је риболов на лук легалан.
Тамо где се популације амура одржавају порибљавањем као биоконтрола за штетни коров, од рибара се обично тражи да све уловљене врате у воду живe и неповређенe.
Навике, станиште, распрострањеност
Бели Амур (Ctenopharyngodon idella) потиче из токова реке Амур из великих река и Кини и Сибиру.
У воде Србије пренет је из Мађарске у рибњаке, а одатле се, временом проширио у Дунав и његове притоке. Храни се воденим биљем и то у великим количинама.
Опис и грађа
Бели Амур је биљождер, вретенастог је облика - сивозелених леђа и бокова са светлијим трбухом и сивим перајама.
Ретки примерци Амура мого досећи и до 50 kg, са дужином и до 2 m. Просечна ловна тежина белог Амура је од 3 kg. до 12 kg.
Размножавање
Бели Амур се мрести на песковитим теренима и у доста јакој струји, а да би се оплодила његова икра мора путовати заједно са струјом. Плодност женки је запањујућа, чак и до милион комада икре. За развој икре и мрест потребна је температура воде преко 37 °C, тако да је у нашим условима његов мрест за сада само вештачки.
^Shireman, J.V. and C.R. Smith. 1983. Synopsis of biological data on the grass carp, Ctenopharyngodon idella (Cuvier and Valentines, 1844). Food and Aquaculture Organization Synopsis. 135: 86pp.
^Rowe, D. K., & Schipper, C. M. An assessment of the impact of grass carp (Ctenopharyngodon Idella) in New Zealand waters. 1985.. Rotorua N.Z.: Fisheries Research Division, Ministry of Agriculture and Fisheries.
De Graaf, Martin; Megens, Hendrik-Jan; Samallo, Johannis; Sibbing, Ferdinand A. (2007). „Evolutionary origin of Lake Tana's (Ethiopia) small Barbus species: Indications of rapid ecological divergence and speciation”. Animal Biology. 57: 39—48. doi:10.1163/157075607780002069.
He, Shunping; Mayden, Richard L.; Wang, Xuzheng; Wang, Wei; Tang, Kevin L.; Chen, Wei-Jen; Chen, Yiyu (2008). „Molecular phylogenetics of the family Cyprinidae (Actinopterygii: Cypriniformes) as evidenced by sequence variation in the first intron of S7 ribosomal protein-coding gene: Further evidence from a nuclear gene of the systematic chaos in the family”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 46 (3): 818—29. PMID18203625. doi:10.1016/j.ympev.2007.06.001.
He, Shunping; Gu, Xun; Mayden, Richard L.; Chen, Wei-Jen; Conway, Kevin W.; Chen, Yiyu (2008). „Phylogenetic position of the enigmatic genus Psilorhynchus (Ostariophysi: Cypriniformes): Evidence from the mitochondrial genome”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 47 (1): 419—25. PMID18053751. doi:10.1016/j.ympev.2007.10.012.
