Бактрија

Локација Бактрије.

Бактрија је била древна земља у јужној Азији.^[1] Налазила се између Хиндукуша и Аму Дарје, у данашњем Авганистану, Узбекистану и Таџикистану. Њена престоница је био град Бактра (данас Balkh).^[2]

Од 6. века п. н. е. Бактрија је била под контролом династије Ахеменида; ово подручје освојио је Александар Велики, а после његове смрти (323. п. н. е.) њима је владала династија Селеукида. Они су основали независно краљевство око 250. п. н. е. Дуго је представљало важно раскршће између Истока и Запада, како копнене трговине, тако и религије и уметности.^[2]

Бактрија је трајно пала под муслиманску власт у 7. веку.^[2]По њој је име добила двогрба бактријска камила (Camelus bactrianus). Бактрија је чак два пута разорена до темеља. Први пут то је урадио Џингис – кан 1223. године, а други пут тартарски емир Тимур у 14. веку.^[1]

Географија

Бактрија се налазила у централној Азији у области која обухвата већи део данашњег Авганистана и делове Узбекистана и Таџикистана. На југу и истоку граничио се са планинским венцем Хиндукуша. Са западне стране, регион је био омеђен великом Kарманском пустињом, а на северу реком Окс. Земља је била позната по својој плодности и способности да производи већину древних грчких пољопривредних производа, са изузетком маслина.^[3]

Према Пјеру Леришу:

Бактрија, територија чији је главни град Бактра [Балх], првобитно се састојала од области јужно од Аму Дарије са низом пољопривредних оаза зависних од воде узете из река Балх (Бактра), Ташкурган, Кондуз, Сар-е Пол и Ширин Тагао. Овај регион је играо велику улогу у историји Централне Азије. У одређеним временима политичке границе Бактрије протезале су се далеко изван географског оквира Бактријске равнице.^[4]

Историја

Bронзано доба

Лево: Богиња која седи, пример „бактријске принцезе“, Бактрија из бронзаног доба, Археолошки комплекс Бактрија–Маргијана, око 2000. п. н. е. хлорит и кречњак. Централноазијска уметност, Музеј Михо.^[5][6]
Десно: Античка здела са животињама, Бактрија, 3–2. миленијум п. н. е.

Археолошки комплекс Бактрија–Маргијана (BMAC, познат и као „цивилизација Оксус“) је модерна археолошка ознака за археолошку културу из бронзаног доба Централне Азије, датирану на око 2200–1700. п. н. е., који се налази у данашњем источном Туркменистану, северном Авганистану, јужном Узбекистану и западном Таџикистану, са центром у горњој Аму Дарји (познатој старим Грцима као река Оксус), области која покрива древну Бактрију. Њена налазишта је открио и именовао совјетски археолог Виктор Саријаниди (1976). Бактрија је био грчки назив за староперсијски Bāxtriš (од изворног *Bāxçiš)^[7] (назван по главном граду Бактри, савремени Балк), у данашњем северном Авганистану, а Маргијана је био грчки назив за персијску сатрапију Маргу, чији је главни град био Мерв, у данашњем Туркменистану.

Рани грчки историчар Ктезије, око 400. п. н. е. (пратио га је Диодор Сицилијски), наводи се да је легендарни асирски краљ Нинус победио бактријског краља по имену Оксијарт око 2140. п. н. е., или неких 1000 година пре Тројанског рата. Међутим, од дешифровања клинастог писма у 19. веку, што је омогућило читање стварних асирских записа, историчари су грчком извештају приписали малу вредност.

Према неким писцима, Бактрија је била домовина (Ајрјанем Ваејах) Индоиранаца који су се преселили на југозапад у Иран и на северозапад јужноазијског потконтинента око 2500–2000. п. н. е.. Касније је постала северна провинција Ахеменидског царства у Централној Азији.^[8] Управо у овим крајевима, где је плодно тло планинске земље окружено Туранском депресијом, наводно је рођен и стекао прве присталице пророк Зороастер. Авестански, језик најстаријих делова зороастријске Авесте, био је један од староиранских језика и најстарији је потврђени члан источноиранских језика.

Ахеменидско царство

Главни чланак: Бактрија (сатрапија)

Гробница Ксеркса I, бактријског војника око 470. п. н. е.

Ернст Херцфелд је сугерисао да је Бактрија припадала Медијцима^[9] пре њеног припајања Ахеменидском царству од стране Кира Великог у шестом веку пне, након чега су она и Маргијана формирале дванаесту сатрапију Персије.^[10] Након што је Дарија III поразио Александар Велики, сатрап Бактрије, Бес, покушао је да организује народни отпор, али су га друге војсковође ухватиле и испоручиле Александру. Он је затим мучен и убијен.^[11][12]

Под персијском влашћу, многи Грци су депортовани у Бактрију, тако да су њихове заједнице и језик постали уобичајени у тој области. За време владавине Дарија I, становници грчког града Барке, у Киренајки, депортовани су у Бактрију јер су одбијали да предају убице.^[13] Осим тога, Ксеркс је населио и „Бранчидије“ у Бактрију; они су били потомци грчких свештеника који су некада живели у близини Дидиме (западна Мала Азија) и издали му храм.^[14] Херодот такође бележи персијског заповедника који прети да ће поробити кћери побуњених Јонаца и послати их у Бактрију.^[15] Персија је касније регрутовала Грке из ових насеља у Бактрији у своју војску, као и Александар касније.^[16]

Види још

• Бактријски језик

Референце

1. „Бактрија”. Велики речник. Приступљено 19. 1. 2020. 
2. Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 97. ISBN 86-331-2075-5. 
3. Rawlinson, H. G. (Hugh George), (2002). Bactria, the history of a forgotten empire. New Delhi: Asian Educational Services. ISBN 81-206-1615-4. OCLC 50519010. 
4. P. Leriche, "Bactria, Pre-Islamic period." Encyclopaedia Iranica, Vol. 3, 1998.
5. Inagaki, Hajime. Galleries and Works of the MIHO MUSEUM. Miho Museum. стр. 45. 
6. Tarzi, Zémaryalaï (2009). „Les représentations portraitistes des donateurs laïcs dans l'imagerie bouddhique”. KTEMA. 34 (1): 290. doi:10.3406/ktema.2009.1754. 
7. David Testen, "Old Persian and Avestan Phonology", Phonologies of Asia and Africa, vol. II (Winona Lake, Indiana: Eisenbrauns, 1997), 583.
8. Cotterell 1998, стр. 59
9. Herzfeld, Ernst (1968). The Persian Empire: Studies in geography and ethnography of the ancient Near East. F. Steiner. стр. 344. 
10. „BACTRIA – Encyclopaedia Iranica”. www.iranicaonline.org. Приступљено 2019-08-07. „After annexation to the Persian empire by Cyrus in the sixth century, Bactria together with Margiana formed the Twelfth Satrapy.” 
11. Holt 2005, стр. 41–43
12. Chisholm 1911.
13. Herodotus, 4.200–204
14. Strabo, 11.11.4
15. Herodotus 6.9
16. „Graeco-Bactrian Kingdom”. Архивирано из оригинала 23. 12. 2020. г. Приступљено 14. 01. 2023. 

Литература

• Bernard, Paul (1994). "The Greek Kingdoms of Central Asia." In: History of civilizations of Central Asia, Volume II. The development of sedentary and nomadic civilizations: 700 B.C. to A.D. 250, pp. 99–129. Harmatta, János, ed., 1994. Paris: UNESCO Publishing.
• Beal, Samuel (trans.). Si-Yu-Ki: Buddhist Records of the Western World, by Hiuen Tsiang. Two volumes. London. 1884. Reprint: Delhi: Oriental Books Reprint Corporation, 1969.
• Beal, Samuel (trans.). The Life of Hiuen-Tsiang by the Shaman Hwui Li, with an Introduction containing an account of the Works of I-Tsing. London, 1911. Reprint: New Delhi: Munshiram Manoharlal, 1973.
• Cotterell, Arthur (1998). From Aristotle to Zoroaster. ISBN 0-684-85596-8. 
• Hill, John E. 2003. "Annotated Translation of the Chapter on the Western Regions according to the Hou Hanshu." Second Draft Edition.
• Hill, John E. 2004. The Peoples of the West from the Weilüe 魏略 by Yu Huan 魚豢: A Third Century Chinese Account Composed between 239 and 265 AD. Draft annotated English translation.
• Holt, Frank Lee (1999). Thundering Zeus: The Making of Hellenistic Bactria. Berkeley: University of California Press. ISBN 0-520-21140-5. 
• Holt, Frank Lee (2005). Into the Land of Bones: Alexander the Great in Afghanistan. University of California Press. ISBN 0-520-24553-9. 
• Waghmar, Burzine. (2020). "Between Hind and Hellas: the Bactrian Bridgehead (with an appendix on Indo-Hellenic interactions)". In: Indo-Hellenic Cultural Transactions. (2020). Edited by Radhika Seshan. Mumbai: K. R. Cama Oriental Institute, 2020 [2021]. ISBN 978-938-132418-9. стр. 187–228., (paperback).
• Tremblay, Xavier (2007) "The Spread of Buddhism in Serindia ― Buddhism among Iranians, Tocharians and Turks before the 13th century." Xavier Tremblay. In: The Spread of Buddhism. (2007). Edited by Ann Heirman and Stephan Peter Bumbacher. Handbook of Oriental Studies. Section Eight, Central Asia. Edited by Denis Sinor and Nicola Di Cosmo. Brill, Lieden; Boston. pp. 75–129.
• Watson, Burton (trans.). "Chapter 123: The Account of Dayuan." Translated from the Shiji by Sima Qian. Records of the Grand Historian of China II (Revised Edition). Columbia University Press, 1993, pages 231–252. ISBN 0-231-08164-2 (hardback), ISBN 0-231-08167-7 (paperback).
• Watters, Thomas. On Yuan Chwang's Travels in India (A.D. 629–645). Reprint: New Delhi: Mushiram Manoharlal Publishers, 1973.
• Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Bactria”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 3 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 180—181. 
• Walbank, F.W. (1981). "The Hellenistic World". Fontana Press. ISBN 0-006-86104-0.
• Francfort, H.P. (1991), „Note on some Bronze Age Petroglyphs of Upper Indus and Central Asia”, Pakistan Archaeology, 26: 125—135 
• Francfort, H.P. (1994), „The central Asian Dimension of the Symbolic System in Bactria and Margia”, Antiquity, 28 (259), стр. 406—418 
• Kohl, Philip L. (2007). The Making of Bronze Age Eurasia. Cambridge Universy Press. ISBN 978-1139461993. 
• Mallory, J. P.; Adams, D. Q. (1997). „BMAC”. Encyclopedia of Indo-European culture. London: Fitzroy Dearborn. ISBN 1-884964-98-2. 
• Parpola, Asko (2015). The Roots of Hinduism: The Early Aryans and the Indus Civilization. Oxford University Press Incorporated. ISBN 978-0190226923. 
• Aruz, Joan (ed), Art of the First Cities: The Third Millennium B.C. from the Mediterranean to the Indus, pp. 347–375, 2003, Metropolitan Museum of Art (New York, N.Y.), google books (fully online)
• Bryant, Edwin (2001). The Quest for the Origins of Vedic Culture: The Indo-Aryan Migration Debate. Oxford University Press. ISBN 0-19-516947-6. 
• CNRS, L'archéologie de la Bactriane ancienne, actes du colloque Franco-soviétique n° 20. . Paris: Editions du Centre National de la Recherche Scientifique. 1985. ISBN 2-222-03514-7. 
• Fussman, G.; et al. (2005). Aryas, Aryens et Iraniens en Asie Centrale. Paris: de Boccard. ISBN 2-86803-072-6. 
• Lubotsky, A. (2001). „Indo-Iranian substratum” (PDF). Ур.: Carpelan, Christian. Early Contacts between Uralic and Indo-European. Helsinki: Suomalais-Ugrilainen Seura. ISBN 952-5150-59-3. Архивирано из оригинала (PDF) 2008-04-11. г. 
• Sarianidi, V. I. (1994). „Preface”. Ур.: Hiebert, F. T. Origins of the Bronze Age Oasis Civilization of Central Asia. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 0-87365-545-1. 
• Sarianidi, V. I. (1995). „Soviet Excavations in Bactria: The Bronze Age”. Ур.: Ligabue, G.; Salvatori, S. Bactria: An ancient oasis civilization from the sands of Afghanistan. Venice: Erizzo. ISBN 88-7077-025-7. 
• Forizs, L. (2016, 2003) Apāṁ Napāt, Dīrghatamas and Construction of the Brick Altar. Analysis of RV 1.143 in the homepage of Laszlo Forizs
• Narasimhan, Vagheesh M.; et al. (2019). „The formation of human populations in South and Central Asia”. Science. 365 (6457): eaat7487. PMC 6822619 . PMID 31488661. doi:10.1126/science.aat7487. 
• Narasimhan, Vagheesh M.; et al. (2018-03-31). „The Genomic Formation of South and Central Asia”. bioRxiv (на језику: енглески): 292581. doi:10.1101/292581 . 

Спољашње везе

• Bactrian Coins
• Bactrian Gold
• Livius.org: Bactria Архивирано на сајту Wayback Machine (31. јул 2014)
• Batriane du nord—about the Termez region, an archeological site
• Art of the Bronze Age: Southeastern Iran, Western Central Asia, and the Indus Valley, an exhibition catalog from The Metropolitan Museum of Art (fully available online as PDF), which contains material on Bactria