У Светостефанској хрисовуљи краља Милутина помиње се катун Влаха Воисилец, где је касније до краја 18. века постојао манастир Војсиловица. У девичком катастику помињу се 1779. Срби приложници манастиру Девичу из овог села.[2]
Насеље је до 1878. године било у потпуности насељено Србима, али је након 1878. српско становништво расељено је по околини а село је постало потпуно насељено Албанцима мухаџирима. Након 1912. мухаџири су се иселили у Турску, а у село се поново населило српско становништво.[3]
^Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.
^Урош Шешум, УТИЦАЈ СЕОБЕ МУХАЏИРА НА ПРОМЕНУ ЕТНИЧКЕ И ВЕРСКЕ СТРУКТУРЕ НАСЕЉА СЕВЕРНЕ И ЗАПАДНЕ СТАРЕ СРБИЈЕ (1878–1910), Српске студије 5 (2014), 98.
.svg)
