Ајак

Ајак мађ. Ajak
Име насеља писано ровашким писмом
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Мађарска
Регион	Регија велике северне равнице
Жупанија	Саболч-Сатмар-Берег
Срез	Кишварда
Становништво
Становништво	‍
— 2022.	3.396 [1]
— густина	149,8 ст./km^2
Географске карактеристике
Координате	48° 06′ 36″ С; 22° 01′ 31″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	24,76 km^2
Ајак Ајак на карти Мађарске
Поштански број	4524
Позивни број	45
Веб-сајт
www.ajak.hu

Ајак (мађ. Ajak) је град у североисточној Мађарској. Ајак је значајан град у оквиру жупаније Саболч-Сатмар-Берег.

Географија

Локација

Налази се у „Тисантулу” (преко Тисе), у северном делу жупаније Саболч-Сатмар-Берег. Једна трећина површине насеља припада „Реткезу”, две трећине „Њиршегу”, географским ппределима.

Насељена места у суседству: Кишварда са севера, Анарч са истока, Ђулахаза са југоистока, Њирташ са југозапада, Патроха са запада и Реткезберенч са северозапада. Најближи град је Кишварда, удаљен 6 километара.

Покрива површину од 2.476 km² (955,99 sq mi) и има популацију од 3.952 људи (2002).

Историја

Ајак је једно од најстаријих саболчских насеља у. Први сачувани писани облик његовог имена из 1270. је Ајак (Ayac). Као краљевска донација краља Беле и Иштвана V, овде су се населили Куни, који су се постепено спојили у мађарску заједницу.

За време турског потчињавања насеље је скоро потпуно опустошено.

У 18. веку досељени су Словаци, а потом и Мађари из жупаније Хевеш, који су заузимали сваки свој део села. Тако су настала 4 села: Нађајак (Мађарвег. Мађари), Фалудерек (мешано), Кишајак (мешано) и Тотвег (Словаци). Досељеници Хевеша донели су са собом традицију узгоја дувана.

У 19. веку епидемије колере су два пута опустошиле село (1831 и 1873).

На препоруку министра државне управе и правде, титулу града Ајак је добио 15. јула 2013. године.^[2]

Становништво

Године 2001. 98% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 2% Роми.^[3]

Током пописа из 2011. године, 89,9% становника се изјаснило као Мађари, а 1,6% као Роми (10,1% се није изјаснило).

Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 55,4%, реформатори 10,6%, гркокатолици 20,8%, неденоминациони 0,6% (12,2% није одговорили).^[4]

Референце

1. [1]. Hungarian Central Statistical Office. 1. јануар 2022. . (Приступљено: 30. јануар 2023.)
2. „A köztársasági elnök 325/2013. (VII. 10.) KE határozata városi cím adományozásáról” (pdf). Magyar Közlöny 2013. évi 118. szám, 64033. oldal. 2013-07-05. Приступљено 2013-07-13. 
3. A 2001-es népszámlálás nemzetiségi adatsora
4. Ajak Helységnévtár

Спољашње везе

• Званични веб-сајт