Андроник Тарханијот је био византијски званичник из 13. века из породице Тарханијота.
Андроник је био син Нићифора Тарханиота и Марије Палеолог, сестре цара Михаила VIII. Рођен је 1238. године и оженио се кћерком Јована I Дуке чије име није сачувано. Његов ујак цар Михаило VIII дао му је као свадбени поклон титулу „велике кратке штале“..
Био је из 1267. или 1268. године, архонт Адријанопоља и читаве околине где је остао са својом женом после склапања брака. Био је архонт до 1271. године, незадовољан владавином цара Михаилом VIII, напустио је Адријанопољ и пребегао код таста, о његовом каснијем животу се једино зна да је умро од куге 1283. године
Биографија
Андроник Тарханиот (средњегрчки: Άνδρόνικος Ταρχανειώτης, око 1238 - 1283. године), је био византијски аристократа из 13. века, сестрић цара Михаила VIII Палеолога, за време његове владавине, био је на положају великог доместика и гувернера Адријанопоља.
Андроник Тарханиот је био из угледне и племените породице Тарханиота: његов отац Нићифор Тарханиот је био велики доместик Никејског царства за време владавине цара Јована III Дуке Ватаца и подржавао је ступање на трон цара Михаила VIII ПалеологаШаблон:SfnPLP, Нићифор је био ожењен Маријом Палеолог сестром цара Михаила VIII. Андроник је био најстарији од три сина Нићифора Тарханиота и Марије Палеологине и вероватно је рођен око 1238. године. Након ступања на власт цара Михаила VIII, он и његова браћа су примљени да живе у царској палати. Заједно са својом браћом, Андроник је кренуо традиционалним путем своје породице, градећи војну каријеру. Године 1262. Андроник је учествовао у походу свог ујака Јована Палеолога против епирског деспота Михаила II Дуке Комнина. Године 1266. Андроник је постављен за великог конзоста Цариграда, а убрзо након што је склопљен мир са тесалским деспотом Јованом I Дуком 1267/68, Андроник се оженио његовом ћерком и од свог ујака добио власт над трачким областима Орестијада и Енос са центром у Адријанопољу. Године 1273. Татари су извршили инвазију на трачке области којима је управљао Андроник Тарханиот, који је у немирима напустио Адријанопољ са својом женом и побегао свом тасту севастократору Јовану I Дуки у Тесалију. Док Георгије Пахимер Тарханиотову издају оправдава завишћу, рођеном из веће наклоности цара према његовом брату Михаилу, вероватнији разлог његовог понашања је Андроникова припадност групи Арсенита – присталица бившег цариградског патријарха Арсенија Ауторијана, која је чинила језгро верско-политичке опозиције владавини цара Михаила VIII Палеолога. Поред тога, Арсенити су били и други чланови Андроникове породице, као што су његова сестра Теодора и његов брат Јован Тарханиот, који су се појавили као њихов вође од 1266. године. Издаја Андроника Тарханиота додатно је распламсала амбиције тесалиског деспота Јована I Дуке и допринела избијању новог рата у Тесалији.
Андроник Тарханиот је умро 1283. године.
Референце
Извори
- Ζαφειρίου, Γερακίνα (2000), Η νοτιοδυτική Θράκη κατά τους 13ο και 14ο αιώνες (διδακτορική διατριβή, Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο Θεσσαλονίκης (ΑΠΘ)) (на језику: грчки), Θεσσαλονίκη
- Θρακικα: συγγραμμα περιοδικον εκδιδομενον υπο του εν Αθηναις «Θρακικου Κεντρου» και της «Εταιριας Θρακικων Μελετων» (на језику: грчки), Τόμος 13, Το Κεντρο, 2001
- Λαμπάκης, Στυλιανός (2004), Γεωργίου Παχυμέρη - Πρωτέκδυκος και δικαιοφύλαξ (на језику: грчки)
- Поляковская, М. А. (1998), „Место семейного клана в структуре поздневизантийского общества: Тарханиоты” (PDF), Античная древность и средние века (АДСВ) (на језику: руски), Екатеринбург (Вып. 29): 153 — 164
- Cassidy, Nathan John (2004), A Translation and Historical Commentary of Book One and Book Two of the Historia of Geōrgios Pachymerēs (PDF) (Thesis presented for the degree of Doctor of Philosophy of the University of Western Australia.) (на језику: енглески)
- Kazhdan, Alexander, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8.
- Nicol, Donald MacGillivray (1962), „The Greeks and the Union of the Churches the Report of Ogerius, Protonotarius of Michael VIII Palaiologos, in 1280”, Proceedings of the Royal Irish Academy. Section C: Archaeology, Culture, History, Literature (на језику: енглески), Royal Irish Academy, vol. 63 (1962 – 1964): 1 — 16, Приступљено 26. јануар 2020
- Trapp, Erich; Beyer, Hans-Veit; Walther, Rainer; et al. (2001) [1976–1996], Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit (на језику: немачки), CD-ROM Version, Wien: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, ISBN 3-7001-3003-1