Акатизија

Акатизија
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	неурологија
МКБ-10	G21.1
МКБ-9-CM	781.0, 333.99
DiseasesDB	32479
eMedicine	neuro/362 emerg/338
MeSH	D011595

Типични симптоми акатизије

Акатизија је поремећај кретања окарактерисан осећајем душевног немира и немогућности стања мирноће.^[1][2] Обично су ноге најизраженије погођене. Људи који имају овај поремећај могу се врпољити, клатити се напред—назад или ходати тамо—амо. Други могу само да се осећају непријатно. Компликације могу да доведу до самоубиства.^[3] Овај поремећај може бити последица симптома анксиозности, злоупотребе супстанци или терапијом лековима.

Антипсихотици, посебно антипсихотици прве генерације, водећи су узрок. Други узроци могу бити селективни инхибитори преузимања серотонина, метоклопрамид, ресерпин, Паркинсонова болест и неизлечива шизофренија.^[4] Може се појавити и након заустављања антипсихотика. Верује се да основни механизам укључује допамин. Дијагноза се заснива на симптомима. Она се разликује од синдрома немирних ногу у томе што није повезана са спавањем.

Третман може обухватати пребацивање на антипсихотик са мањим ризиком од стања. Лекови са принудним доказима о побољшањима укључују дифенхидрамин, тразодон, бензатропин, миртазапин и бета блокаторе. Витамин Б6 или поправка недостатка гвожђа такође могу бити корисни. Око половине људи на антипсихотицима развија стање.^[5] Термин је први пут користио Ладислав Хашковец, који је тај феномен описао 1901. године.^[6] Она је изведена од антонима грчког значења грч. καθίζειν (kathízein) — „сести” или другим речима „немогућност седења”.^[7]

Референце

1. Forcen, FE; Matsoukas, K; Alici, Y (2016). „Antipsychotic-induced akathisia in delirium: A systematic review.”. Palliative & supportive care. 14 (1): 77—84. PMC 5516628 . PMID 26087817. doi:10.1017/S1478951515000784. 
2. Laoutidis, ZG; Luckhaus, C (2014). „5-HT2A receptor antagonists for the treatment of neuroleptic-induced akathisia: a systematic review and meta-analysis.”. The international journal of neuropsychopharmacology. 17 (5): 823—32. PMID 24286228. doi:10.1017/S1461145713001417. 
3. Lohr, JB; Eidt, CA; Abdulrazzaq Alfaraj, A; Soliman, MA (2015). „The clinical challenges of akathisia.”. CNS spectrums. 20 Su: 1. PMID 26683525. doi:10.1017/S1092852915000838. 
4. Видановић, Иван (2006). Речник социјалног рада. Београд. ISBN 978-86-904183-4-3. 
5. Kompoliti, Katie; Verhagen, Leonard, ур. (2010). Encyclopedia of Movement Disorders. Academic Press. стр. 17. ISBN 978-0-12-374105-9. 
6. Mohr, P; Volavka, J (2002). „Ladislav Haskovec and akathisia: 100th anniversary.”. The British journal of psychiatry : the journal of mental science. 181: 537. PMID 12456534. doi:10.1192/bjp.181.6.537-a. 
7. Thomas, JE; Caballero, J; Harrington, CA (2015). „The Incidence of Akathisia in the Treatment of Schizophrenia with Aripiprazole, Asenapine and Lurasidone: A Meta-Analysis.”. Current neuropharmacology. 13 (5): 681—91. PMC 4761637 . PMID 26467415. doi:10.2174/1570159x13666150115220221. 

Литература

• Kompoliti, Katie; Verhagen, Leonard, ур. (2010). Encyclopedia of Movement Disorders. Academic Press. стр. 17. ISBN 978-0-12-374105-9. 

Спољашње везе

• Акатезија Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2012)

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).