Првобитни Авари били су коњички народ туркијског и хунског порекла из средње Азије. Водили су номадски начин живота и притом се бавили сточарством. У 6. веку (566. године) се један део Авара насељава у источној Европи, где оснива Аварски каганат на простору Панонске низије. Панонски Авари били су само део аварског народа, чија је главнина живела у Хазарији на Кавказу, где су се помешали са кавкаским староседеоцима. Када су алтајскиТуркијци срушили премоћ аварског племенског савеза, који се простирао на широком простору Азије, аварска племена су кренула према западу и доспела у пространо залеђе Црног мора. У даљем кретању Авари су стигли у Панонску низију, где су у савезу са Лангобардима, а уз прећутан пристанак Византије, 567. године уништили државу Гепида. Авари су постали господари простране Панонске низије. Авари су образовали моћан племенски савез, у који је, осим разбијених Гепида и Прабугара, ушао и део Словена, а на његовом челу био је поглавар — каган. Авари су 582. године заузели Сирмијум (Сремска Митровица), а 584. године Сингидунум (Београд), Виминацијум и Августу. Авари су само пљачкали Балкан, нису планирали да остану ту заувек. Јужни и западни Словени су се из Панонске Низије повлачили на територију Самовог Царства где им је Цар Само помагао да се бране од Авара. Покушај Византије да спречи даља аварска освајања испољио се десетогодишњим ратом (од 592. до 602. године), који је завршен поразом Византије. После тог догађаја када су попустиле границе Византије на Дунаву долази до праве инвазије Словена на Балканско полуострво.
^According to Grousset, Empire of the Steppes, page 171, Theophylact Simocatta called them pseudo-Avars because he thought the true Avars were the Rouran.
^Beckwith 2009, стр. 390–391: "... the Avars certainly contained peoples belonging to several different ethnolinguistic groups, so that attempts to identify them with one or another specific eastern people are misguided."
^Kyzlasov 1996, стр. 322: "The Juan-Juan state was undoubtedly multi-ethnic, but there is no definite evidence as to their language... Some scholars link the Central Asian Juan-Juan with the Avars who came to Europe in the mid-sixth century. According to widespread but unproven and probably unjustified opinion, the Avars spoke a language of the Mongolic group."
E. Breuer, "Chronological Studies to Early-Medieval Findings at the Danube Region. An Introduction to Byzantine Art at Barbaric Cemeteries." (Tettnang 2005).
Fine, John Van Antwerp, Jr. (1991). The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Michigan: The University of Michigan Press. ISBN0-472-08149-7.
Bruno Genito & Laszlo Madaras (eds.), (2005) "Archaeological Remains of a Steppe people in the Hungarian Great Plain: The Avarian Cemetery at Öcsöd 59. Final Reports. Naples". ISSN1824-6117
Harmatta, Janos (2001). „The letter sent by the Turk Khagan to the Emperor Mauricius”. Acta Archaeologica Academiae Scientiarum Hungaricae. 41: 109—118. doi:10.1556/AAnt.41.2001.1-2.11.
Havlík, Lubomír E. (2004). „Great Moravia between the Franconians, Byzantium and Rome”. Ур.: Champion, T. C. Centre and Periphery: Comparative Studies in Archaeology. Routledge. стр. 227—237. ISBN0-415-12253-8.
Jarnut, Jorg; Pohl, Walter (2003). Regna and Gentes: The Relationship Between Late Antique and Early Medieval Peoples and Kingdoms in the Transformation of the Roman World. Brill. ISBN90-04-12524-8.
- YouTube Documentary with Gyula László in Hungarian, on state television channel Duna.
Kyzlasov, L. R. (1. 1. 1996). „Northern Nomads”. Ур.: Litvinsky, B. A. History of Civilizations of Central Asia: The crossroads of civilizations, A.D. 250 to 750. UNESCO. стр. 315—325. ISBN978-9231032110. Приступљено 29. 5. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Ekaterina Nechaeva (2011). „The "Runaway" Avars and Late Antique Diplomacy”. Ур.: Mathisen, Ralph W., Danuta Shanzer. Romans, Barbarians, and the Transformation of the Roman World: Cultural Interaction and the Creation of Identity in Late Antiquity. Ashgate.
Pritsak, Omeljan (1982). The Slavs and the Avars. Spoleto.
Róna-Tas, András (1999). Hungarians and Europe in the early Middle Ages: an introduction to early Hungarian history. Central European University Press.
Szadeczky-Kardoss, Samuel (1990). „The Avars”. Ур.: Sinor, Denis. The Cambridge History of Early Inner Asia. Vol. 1. Cambridge University Press. стр. 221.
Michael & Mary Whitby (1986). The History of Theophylact Simocatta: An English Translation with Introduction and Notes. Oxford University Press. ISBN978-0-19-822799-1.