Џорџ Волтон Лукас Млађи (енгл.George Walton Lucas Jr.; Модесто, 14. мај1944) амерички је филмаџија и филантроп. Аутор је франшизе Ратови звезда у оквиру своје продуцентске куће Lucasfilm.[1] Номинован је за четири Оскара. Један је од најнезависнијих и финансијски најуспешнијих редитеља и продуцената америчке филмске индустрије.[2][3][4]
Младост
Лукас је рођен и одрастао у Модесту у Калифорнији. Он је син Дороти Елиноре Лукас (рођене Бомбергер) и Џорџа Волтон Лукаса старијег. Џорџ је немачког је, швајцарско-немачког, енглеског, шкотског и далеког холандског и француског порекла.[5] Његова породица је присуствовала отварању Дизниленда током јулу 1955. године, и Лукас је био одушевљен парком.[6] Он је био заинтересован за стрип и научну фантастику, укључујући телевизијске програме попут серијала Flash Gordon.[7] Дуго пре него што је Лукас почео да снима филмове, жудео је да постане возач тркачких аутомобила, а већину средњошколских година провео је тркајући се у подземном кругу на сајмовима и радећи у гаражама. Дана 12. јуна 1962. године, неколико дана пре матуре, Лукас је возио своја побољшана кола марке Autobianchi Bianchina када га је други возач ударио са стране,[а] преврнувши аутомобил неколико пута пре него што је ударио у дрво; Лукасов појас је пукао, избацивши га и што му је спасило живот.[8] Међутим, задобио је модрице на плућима од тешког крварења и био му је потребан хитан медицински третман.[8] Овај инцидент га је натерао да изгуби интересовање за трке као каријером, али га је и инспирисао да се бави својим другим интересима.[9][10]
Лукасов отац је био власник продавнице канцеларијског материјала[11] и желео је да Џорџ ради за њега када је напунио 18 година. Лукас је планирао да иде у уметничку школу, а по напуштању куће изјавио је да ће до 30 година бити милионер.[12][б] Он је похађао јуниорски колеџ у Модесту, где је, између осталих предмета, студирао антропологију, социологију и књижевност.[9] Такође је почео да снима камером од 8 mm, укључујући снимање аутомобилских трка.[9] У то време, Лукас и његов пријатељ Џон Пламер су се заинтересовали за Canyon Cinema: пројекције подземних, авангардних 16-милиметарских стваралаца попут Џордана Белсона, Стана Бракејџа и Бруса Конера.[14] Лукас и Пламер су такође гледали класичне европске филмове тог времена, укључујући Жан-Лик Годаров рад До последњег даха, Франсоа ТрифоовЖил и Џим и Федерико Фелинијев8½.[14] „Тада је Џорџ заиста почео да истражује”, изјавио је Пламер.[14] Путем свог интересовања за аутокрос трке, Лукас је упознао реномираног сниматељаХаскела Векслера, другог ентузијасту трка.[9][14][14] Векслер, који је касније у више наврата радио са Лукасом, био је импресиониран Лукасовим талентом.[9] „Џорџ је имао јако добро око и визуелно је размишљао“, он се присећао.[14]
На Пламерову препоруку,[15] Лукас се затим пребацио на Факултет филмских уметностиУниверзитета Јужне Калифорније (USC). USC је био један од првих универзитета који је имао школу посвећену филму. Током година на USC-у, Лукас је делио спаваоницу са Рандалом Клејзером. Заједно са колегама из разреда као што су Волтер Марч, Хал Барвуд и Џон Милијус, постали су клика студената филма позната као Прљава десетина. Такође је постао добар пријатељ са колегом признатим студентским редитељем и будућим сарадником на серијалу Indiana Jones, Стивеном Спилбергом.[в] Лукас је био под великим утицајем курса Филмског изражавања који је у школи предавао режисер Лестер Новрос, а који се концентрисао на ненаративне елементе Филмске форме попут боје, светлости, кретања, простора и времена. Друга инспирација био је српски монтажиста (и декан Одељења за филм на USC) Славко Воркапић, теоретичар филма који је направио запањујуће монтажне секвенце за холивудске студијске садржаје у MGM, RKO, и Paramount. Воркапић је подучавао аутономну природу филмске уметничке форме, наглашавајући кинетичку енергију својствену филмовима.
^ абвPollock, Dale (јун 1983). „A Man and His Empire: The Private Life of 'Star Wars' Creator George Lucas”. Life: 85—86.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^ абвгдPollock, Dale, Skywalking: The Life and Films of George Lucas, Harmony Books, New York, 1983, ISBN0-517-54677-9