Ћелије је насеље у Србији у општини Лајковац у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 701 становника.
Географске одлике
Насеље се налази на 110-180 метара надморске висине на додиру шумадијског побрђа и десних алувијалних равни Колубаре и њене притоке Љиг, 3 километра источно од Лајковца и 65 километара јужно од Београдa. Кроз село пролази пруга Београд-Бар, као и Ибарска магистрала, која даље води ка Јадранском мору. Кроз село протичу четири потока: Каменица, Буковац, Бунарић и Лађевац и реке Колубара и Љиг.
Село се састоји из 13 засеока, а то су: Албанија, Враче брдо, Мокро Поље, Човка, Обренове ливаде, Пољну, Перило, Буковац, Лађевац, Бели брод, Обрадовића крај, Чук и Врелине, распоређених по косама.
Историја
На археолошком локалитету Анине пронађени су остаци римске виле из 4. века.[1][2][3][4]
У уговору деспота Стефана Лазаревића и угарског краља Жигмунда из 1426. године, помиње се Castrum Brodare, што одговара данашњем прелазу преко реке и засеоку Бели брод. У попису влаха Београдске нахије 1628. године, спомиње се село Каменица. Други назив села је Драгилићи, док данашњи назив села означава калуђерске келије (ћелије) у којима су се калуђери молили у прошлости. Ћелије као насеље се први пут помиње 1811. године. За време Првог светског рата, на територији овог села водила се Колубарска битка. Село је потпуно страдало, a брда су била преорана од граната која су месец дана падала по њима. На Враче брду изван села је погинуо и Димитрије Туцовић, истакнути српски социјалиста. На Враче Брду је после Другог светског рата подигнут споменик њему у част. Четвороразредна школа у селу је почела са радом 1931. године. Електричну енергију село добија 1952. године, а телефонску линију 1978/79. године.
Привреда
У селу се налази кречана „Димитрије Туцовић“, млин са пекаром „Млин-Пек“, предузеће за машинску обраду мотора „Живановић“, столарско предузеће „Ентеријер“. Пољопривреда је веома развијена. Њиве се налазе око реке Колубаре и Љига, као и на падинама Враче Брда и Човке. Пашњаци су у брдима, као и воћњаци. Земљиште је најплодније око Колубаре због наноса од њених поплава. Од пољопривредних култура највише се гаје кукуруз и пшеница, док се јечам слабије гаји. Од воћних култура се гаје: јабука, крушка и шљива. Од стоке највише свиње и краве.
Културне знаменитости
Манастир Светог Великомученика Георгија, обновљен је 29. јула 2006. године. На темељима старијег здања, подигнута је мала спомен-костурница погинулим војницима у Колубарској бици. У старим записима је откривено да је накада ту био манастир. Током његове обнове, у порти манастира, откривен је гроб српског велможе из средњег века. Верује се да је то гроб Гргура Бранковића, сина деспота Ђурђа Бранковића.
Демографија
У насељу Ћелије живи 669 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (40,1 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 286 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,87.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости
[7]
|
|---|
|
м |
| |
|
| ? |
6 |
|
|
5 |
| 80+ |
5 |
|
|
12 |
| 75—79 |
17 |
|
|
21 |
| 70—74 |
14 |
|
|
31 |
| 65—69 |
34 |
|
|
31 |
| 60—64 |
20 |
|
|
21 |
| 55—59 |
18 |
|
|
25 |
| 50—54 |
26 |
|
|
29 |
| 45—49 |
34 |
|
|
37 |
| 40—44 |
31 |
|
|
25 |
| 35—39 |
27 |
|
|
20 |
| 30—34 |
25 |
|
|
27 |
| 25—29 |
29 |
|
|
23 |
| 20—24 |
28 |
|
|
33 |
| 15—19 |
22 |
|
|
18 |
| 10—14 |
22 |
|
|
25 |
| 5—9 |
20 |
|
|
20 |
| 0—4 |
20 |
|
|
23 |
| Просек : |
40,1 |
|
|
42,3 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
| Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
| Број домаћинстава
|
155
|
178
|
216
|
222
|
229
|
242
|
286
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
| Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
| Број домаћинстава
|
59
|
80
|
43
|
66
|
24
|
11
|
2
|
0
|
1
|
0
|
2,87
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
| Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
| Мушки
|
336
|
86
|
223
|
16
|
9
|
2
|
| Женски
|
358
|
56
|
215
|
73
|
13
|
1
|
| УКУПНО
|
694
|
142
|
438
|
89
|
22
|
3
|
Становништво по делатностима које обавља
| Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
| Мушки
|
183
|
11
|
0
|
62
|
46
|
| Женски
|
80
|
14
|
0
|
6
|
19
|
| УКУПНО
|
263
|
25
|
0
|
68
|
65
|
| Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
| Мушки
|
4
|
17
|
3
|
7
|
11
|
| Женски
|
4
|
2
|
4
|
6
|
3
|
| УКУПНО
|
8
|
19
|
7
|
13
|
14
|
| Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
| Мушки
|
0
|
1
|
2
|
2
|
0
|
| Женски
|
0
|
2
|
1
|
3
|
1
|
| УКУПНО
|
0
|
3
|
3
|
5
|
1
|
| Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
| Мушки
|
0
|
0
|
0
|
17
|
| Женски
|
2
|
0
|
0
|
13
|
| УКУПНО
|
2
|
0
|
0
|
30
|
Референце
- ^ Раскошна римска грађевина у Ћелијама („Вечерње новости“, 11. август 2013)
- ^ У Ћелијама пронађена вила римских богаташа („Вечерње новости“, 19. новембар 2014)
- ^ Ћелије: Нађена вила римског богаташа („Вечерње новости“, 4. децембар 2015)
- ^ Нађено купатило римског богаташа („Вечерње новости”, 29. мај 2016)
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе
.svg)
