Радио је у Министарству привреде САП Косова у Одсеку за промет и везе, био саветник за привреду у Скупштини Косова, директор Уреда економског развоја у Приштини, потпредседник Привредне коморе Косова, равнатељ металуршког постројења „Фероникел“, потпредседник Привредне коморе Југославије и остало.
У данима антибирократске револуције, 3. априла1990, Зејнулаху и неколико осталих чланова Извршног већа понудили су оставке у знак протеста против политике Слободана Милошевића у смањивању аутономије Косову. На седници Скупштине Косова, одржаној 23. маја, њихове оставке су одбијене. Зејнулаху је касније учествовао у проглашењу декларације о отцепљењу Косова 2. јула 1990, после чега су Извршно веће и Скупштина Косова распуштени. Био је ухапшен 17. септембра 1990. због подстицања сецесионизма Косова.[1]
Године 1999, отишао је у САД, где живи и данас.[2]
називи фукција по периодима: председник Обласног народноог одбора (1945—1953), председник Извршног већа Скупштине (1953—1963) и председник Извршног већа Скупштине (1963—1990)
.svg)
