Према локалној традицији, све албанске породице из овог насеља воде порекло од породице Стефановића (Степановића) из које је потекао други игуман манастира Дечана – Данило. По тој породици добила је име и сеоска Степан-махала.[тражи се извор]
У доба турске владавине село је било средиште среза. Крајем 19. века руски конзул у Призрену забележио је да у Јунику има још 25 српских староседелачких породица. У Степан-махали су остаци старог српског црквишта и гробља. Између два светска рата у Јунику је било 200 црногорских кућа, а деведесетих година 20. века само једна.[1]
Јуник је био седиште општине Јуник од 1945. до 1962. године. Општина Јуник је поново формирана 2005. године као пробна општина, а пун статус је стекла октобра 2008. године одлуком институција самопроглашене Републике Косово.[2]
^Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.