Према Светом писму први цар је био Саул (из племена Вемијаминовог), послије њега Давид, његов син Соломон. Пошто је Соломон касније пао у идолопоклонство, казна му се одразила на сина Ровоама, којем је по Светом Писму Бог дао тврдо срце, да не испуни жељу Израиљу да буде блажи од свог оца, у владавини над народом. Израиљ се побунио и осим Јудиног и Венијаминовог племена, који су и даље себи за цара имали Ровоама, остала племена су себи за цара признала Јеровоама.[2]