Године 1949. основао је посебан Институт за рендгенологију и физикалну терапију на Ветеринарском факултету у Београду и организовао одговарајућу наставу. Један је од организатора прве лабораторије за примену нуклеарне енергије у пољопривреди, ветеринарству и шумарству са седиштем у Земуну.
Био је редовни професор Ветеринарског факултета у Београду од 1962, а од 1971—75 ректор Београдског универзитета.
