Пореклом са острва Самос[2]. 19. маја 1875. постао је патријарх јерусалимски.
Под њим су се наставила унутрашња превирања у Јерусалимској патријаршији, па је патријарх уложио много напора да смири своју паству. Немири су се углавном тицали бугарског питања, у коме је претходни патријарх Прокопије стао на страну Цариградске патријаршије, признавши Цариградски сабор 1872. године[3]. Ова позиција била је у супротности са политиком Русије и Московске патријаршије, која је допринела избору јеротеја на патријаршијски трон.
Истовремено, руска влада је конфисковала имања Гроба Господњег у Бесарабији и на Кавказу, сматрајући да се њима не управља како треба; ово је у великој мери нарушило финансијски положај Јерусалимске патријаршије. Због тога је затворена Богословска школа Часног Крста (обновљена је 1881. године, када је руска влада вратила одузета имања Патријаршији).
