Јакоб Авшич

јакоб авшич
Јакоб Авшич Јака
Лични подаци
Датум рођења	(1896-04-24)24. април 1896.
Место рођења	Клече код Љубљане, Аустроугарска
Датум смрти	2. јануар 1978.(1978-01-02) (81 год.)
Место смрти	Љубљана, СР Словенија, СФР Југославија
Професија	војно лице, друштвено-политички радник
Породица
Супружник	Татјана Сернец Авшич
Деловање
Члан КПЈ од	1941.
Учешће у ратовима	Први светски рат Априлски рат Народноослободилачка борба
Служба	Аустроугарска војска Војска Краљевине Србије Југословенска војска Југословенска војска у отаџбини НОВ и ПО Југославије Југословенска армија 1915 — 1916. 1916 — 1918 1920 — 1941. 1941 — 1947.
Чин	генерал-лајтнант ЈА
У току НОБ	члан Врховног штаба НОВЈ
Градоначелник Љубљане
Период	1951 — 1953.
Претходник	Матија Малежич
Наследник	Хели Мориц
Одликовања

Јакоб Авшич — Јака (Клече код Љубљане, 24. април 1896 — Љубљана, 2. јануар 1978), био је коњички пуковник Југословенске војске, учесник Априлског рата, Народноослободилачке борбе, амбасадор и друштвено-политички радник ФНРЈ и НР Словеније и генерал-лајтнант ЈА.

Биографија

Рођен је 1896. године у месту Клече, надомак Љубљане. Године 1915, био је мобилисан у Аустроугарску војску, а наредне године је на Источном фронту пребегао Русима. Добровољно се прикључио борцима на Солунском фронту.

У чину резервног коњичког потпоручника примљен је 1920. године у новоформирану Војску Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Године 1928, завршио је Војну академију у Београду и постао је активни официр Југословенске војске. Пре Другог светског рата имао је чин коњичког пуковника.^[1]

Народноослободилачка борба

После окупације Краљевине Југославије, у Србији на позив Драгољуба Михаиловића се прикључио четничким одредима. Од стране Михаиловића био је именован командантом четничких трупа у Словенији. Одбио је понуду, препоручивши за ту дужност генералштабног мајора Карла Новака, начелника Штаба Триглавског одреда. Након повратка у окупирану Словенију, радио је интензивно на окупљању официра ЈВуО у партизане, који су се придружили Ослободилачком фронту (ОФ) у Љубљани. Да би избегао хапшење током Народноослободилачке борбе, користио уместо личног имена псеудоним Бранко Храст.^[1] У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је 1941. године.

У току Народноослободилачког рата (НОР), био је на функцијама:

• члан Врховног штаба НОВЈ,
• заменик команданта Главног штаба НОВ и ПО Словеније.

Године 1943, био је изабран за већника Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) и Словеначког народноослободилачког већа (СНОС). Био је и посланик на Кочевском збору.

Када су августа 1943. године уведени чинови у НОВЈ, одлуком Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита, Јакобу Авшичу је другом додељен чин генерал-лајтанта, први је био Саво Оровић.

Послератни период

После ослобођења Југославије, вршио разне дужности у Југословенској армији (ЈА). Био је командант позадине и шеф Југословенске војне мисије у Берлину. Пензионисан је 1947. године.

Био је републички посланик до 1953. године и дипломатски представник ФНРЈ у Аустрији, од 1947. до 1949. Године 1951, постао је министар шумарства и градоначелник Љубљане, функција коју је обављао до 1953. године. Био је посланик у Савезној народној скупштини, од 1953. до 1958. године.

Преминуо је 2. јануара 1978. године у Љубљани.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других високих југословенских одликовања, међу којима су Орден народног ослобођења и Орден партизанске звезде првог реда, којим је одликован 25. септембра 1944. године.

Фото-галерија

• 
  Јакоб Авшич (други слева), са члановима Главног штаба НОВ и ПО Словеније, 1944.
• 
  Јакоб Авшич, 1945.
• 
  Јакоб Авшич држи говор, 1945.
• 
  Јакоб Авшич, 1965.
• 
  Јакоб Авшич, Сергеј Крајгер и Франц Поглајен, 1969.
• 
  Јакоб Авшич са пионирком у основној школи у Домжалама, 1969.

Референце

1. Матовић 2004, стр. 57

Литература

• Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година.
• Енциклопедија Југославије (књига прва). „Југословенски лексикографски завод“, Загреб 1980. година.
• Војна енциклопедија (књига прва). Београд, 1970. година.
• Матовић, Иван (2004). Верни отаџбини и позиву. Београд: НИЦ Војска. стр. 57. ISBN 978-86-7530-113-4. 
• Pavlowitch, Stevan K. (2008). Hitler's new disorder: the Second World War in Yugoslavia. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-70050-4. 

Спољашње везе

• Профил на сајту Љубљана главни град Словеније