PROFILBARU.COM

Ђорђе Вукмировић
Ђорђе Вукмировић
Датум рођења	8. новембар 1954.
Место рођења	Госпић, ФНР Југославија
Датум смрти	15. март 2024. (69 год.)
Место смрти	Нови Сад, Србија
Народност	Србин
Занимање	Новинар и публициста

Ђорђе Вумкировић (Госпић, 8. новембар 1954 — Нови Сад, 15. март 2024) био је истакнути српски новинар и публициста.

Биографија

Рођен 8. новембра 1954. године у Госпићу, Хрватска, Ђорђе Вукмировић посветио је свој живот новинарству, остављајући неизбрисив траг у овој професији.

Пут Ђорђа Вукмировића протезао се кроз четири деценије писања, током којих је обављао различите функције у више медијских кућа широм Србије. Од својих почетака као новинар “Гласа комуне” у Апатину до времена када је био шеф дописништва за Танјуг у Новом Саду. Kаријера Вукмировића била је обележена непоколебљивом посвећеношћу овом занату.

Током свог каријерног пута, Вукмировић је радио као дописник дневних листова Дневник и Вечерње новости, покривајући различите теме. Његово новинарско деловање није се ограничило само на штампане медије, јер је такође крочио у телевизију, радећи као заменик главног и одговорног уредника ТВ Мост у Новом Саду. Од 2016. године обављао је функцију помоћника покрајинског секретара за јавно информисање.

Поред новинарског доприноса, Вукмировић је такође био плодан аутор и публициста, са више објављених дела у својој биографији. Његове књиге, укључујући “Седамдесет година фудбала у Апатину”, „Панонски бомбардери“ и “Златне године – историја бокса у Апатину”, стоје као докази његове страсти према писању и очувању спортске баштине Апатина, места у којем је започео свој новинарски пут.

Током каријере, Вукмировић је примио бројна признања и награде за изузетан допринос новинарству. Од престижне награде “Слободна Војводина” до Специјалне повеље Удружења новинара Србије, професионални успеси Ђорђа Вукмировића увек су били признати од стране његових колега, а његово наслеђе остаће као инспирација за будуће генерације новинара и највише стандарде професије.

Иза себе је оставио супргу Слађанку, сина Срђана, ћерку Тамару и троје унучади.^[1]

Преминуо је 15. марта 2024. године у Новом Саду.^[2]^[3]^[4]^[5]^[6]^[7]^[8]

Награде

„Слободна Војводина“, највише годишње признање Дневника (1991)
„Специјална повеља“ Удружења новинара Србије (1995)
"Златно перо" Друштва новинара Војводине (2021) ^[9]

Професионални новинарски рад

1982 – 1990: новинар „Гласа комуне“ из Апатина
1990 – 1994: дописник Дневник из Сомбора
1994 – 1997: дописник НА Танјуг из Сомбора
1997 - 2000: шеф дописништва НА Танјуг за Војводину у Новом Саду
2000: заменик главног и одговорног уредника „Дневника“
2000 - 2001: главни и одговорни уредник ТВ Мост у Новом Саду
2000 - 2003: шеф дописништва НА Танјуг за Војводину у Новом Саду
2003 - 2008: шеф дописништва ЈСЛ „Спорт“ у Новом Саду
2005: шеф Прес центра на Европском првенству у кошарци – група Д, Нови Сад
2006 - 2008: члан Управног одбора Радио-Телевизије Војводине
2008 - 2009: дописник „Вечерњих новости“ из Новог Сада
2009: шеф Прес центра на Европском првенству у атлетици за јуниоре, одржаног у Новом Саду
2009 - 2011: шеф дописништва „Вечерњих новости“ у Новом Саду
2011 - 2016: дописник „Вечерњих новости“ из Новог Сада
2016: в. д. помоћника покрајинског секретара за јавно информисање, медије и аналитику^[10]

Публицистички рад

Књига „Седамдесет година фудбала у Апатину“ (1998)
Алманах ФК Војводина (2000/2001)
Алманах ФК Војводина (2001/2002)
Књига „Панонски бомбардери“ (2006) ISBN: 214236935
Књига „Златне година – историја бокса у Апатину“ (2007)
Књига "Споменица присаједињења 1918-2018" (2018) ISBN: 978-86-83903-97-9 ^[11]

Фељтонистички рад:

„Великани магичног четвороугла “ -„Спортски журнал“ (2001)
„Панонски бомбардери“ - „Дневник“ (2003)
„Владимир Бајчев – боксер и равногорац“ - „Дневник“ (2007)
„ Рација у Јужној Бачкој 1942 - злочин, крвници и сусрет са правдом“ - „Вечерње новости“ (2016)