Ђеновићи је насеље у општини Херцег Нови у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 1.272 становника (према попису из 1991. било је 887 становника). Село се налази на осмом километру магистралног пута источно од Херцег-Новог.
Име
Не може се тачно утврдити како је ово место добило име. Познато је да се у турско доба звало Ђоновић, док се у млетачким списима води као Gionoevich, а у попису православних цркава и манастира главног провидура за Далмацију из 1756. године стоји Storoevich. Највероватније се ради о презимену неке старе виђеније породице, јер се из података које су забележили познати етнографи и антропогеографи не може видети да је у прошлости постојала породица са презименом Ђеновић, по којој је насеље могло добити име. Највероватније је да је име настало од презимена Ђоновић које се помиње још 1540. године у турском тефтеру. У новије време постоји и дилема да ли је име села Ђеновић или Ђеновићи. У многим документима од 16. века до половине 20. века у архивским списима, на печатима, географским картама, школским и црквеним књигама употребљава се Ђеновић. Међутим, касније се све више користи назив Ђеновићи, што је донекле прихватила и новија стручна литература. Правилно је, ипак, Ђеновић јер се село тако звало од давнина.
Историја
Са доста сигурности може се тврдити да је овај крај био насељен још у доба Илира. О томе је писао словеначки археолог Симон Рутар још 1880. године. Да је овај простор био насељен и у бакарно доба сведоче ископани примерци жара напуњених пепелом пронађени на граници између Ђеновића и Баошића 1840. године. Постоји предање, а за то и има одређених доказа, да је овај простор био насељен и у античко доба, односно да је ту постојала грчка насеобина Столи, како се и данас назива локалитет на западној страни Ђеновића. Претпоставља се да је та насеобина потонула у море приликом неког катасрофалног земљотреса, као што је то био случај са Рисном и Росама.
Демографија
У насељу Ђеновићи живи 955 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,0 година (34,7 код мушкараца и 39,2 код жена). У насељу има 421 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
| Етнички састав према попису из 2003.[2] |
|---|
|
|
| |
|
| Срби |
|
573 |
45,04% |
| Црногорци |
|
437 |
34,35% |
| Хрвати |
|
17 |
1,33% |
| Роми |
|
8 |
0,62% |
| Југословени |
|
8 |
0,62% |
| Муслимани |
|
7 |
0,55% |
| Словенци |
|
3 |
0,23% |
| Македонци |
|
3 |
0,23% |
| Египћани |
|
2 |
0,15% |
| Бошњаци |
|
1 |
0,07% |
| непознато |
|
11 |
0,86% |
Становништво према полу и старости
[3]
|
|---|
|
м |
| |
|
| ? |
5 |
|
|
4 |
| 80+ |
8 |
|
|
31 |
| 75—79 |
8 |
|
|
15 |
| 70—74 |
22 |
|
|
22 |
| 65—69 |
26 |
|
|
37 |
| 60—64 |
33 |
|
|
33 |
| 55—59 |
31 |
|
|
34 |
| 50—54 |
40 |
|
|
42 |
| 45—49 |
41 |
|
|
49 |
| 40—44 |
47 |
|
|
51 |
| 35—39 |
44 |
|
|
45 |
| 30—34 |
33 |
|
|
37 |
| 25—29 |
41 |
|
|
46 |
| 20—24 |
49 |
|
|
47 |
| 15—19 |
42 |
|
|
52 |
| 10—14 |
56 |
|
|
32 |
| 5—9 |
43 |
|
|
32 |
| 0—4 |
51 |
|
|
43 |
| Просек : |
37 |
|
|
6 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.
| Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2003.
|
| Број домаћинстава
|
139
|
223
|
184
|
152
|
233
|
270
|
433
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.
| Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
| Број домаћинстава
|
421
|
72
|
94
|
89
|
110
|
39
|
11
|
6
|
0
|
0
|
0
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
| Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
| Мушки
|
470
|
140
|
301
|
12
|
11
|
6
|
| Женски
|
545
|
132
|
300
|
89
|
20
|
4
|
| УКУПНО
|
1.015
|
272
|
601
|
101
|
31
|
10
|
Становништво по делатностима које обавља
| Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
| Мушки
|
212
|
0
|
2
|
0
|
41
|
| Женски
|
167
|
1
|
0
|
0
|
7
|
| УКУПНО
|
379
|
1
|
2
|
0
|
48
|
| Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
| Мушки
|
5
|
6
|
29
|
19
|
24
|
| Женски
|
1
|
0
|
44
|
18
|
3
|
| УКУПНО
|
6
|
6
|
73
|
37
|
27
|
| Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
| Мушки
|
1
|
3
|
58
|
4
|
8
|
| Женски
|
2
|
3
|
20
|
14
|
36
|
| УКУПНО
|
3
|
6
|
78
|
18
|
44
|
| Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
| Мушки
|
6
|
0
|
0
|
6
|
| Женски
|
12
|
1
|
0
|
5
|
| УКУПНО
|
18
|
1
|
0
|
11
|
Привреда
Некада је то било село виноградара, повртлара, занатлија, рибара и помораца. Данас више нема винограда, све је мање вртова, мало је занатлија, а рибарство је давно престало да буде основно занимање. Сада се домаћинства највише ослањају на туризам и угоститељство.
Сакрални споменици
- Црква Св. Спиридона, саграђена 1867. године
- Црква Св. Стефана - вриједна збирка икона и двери из цркве, радови Петра и Георгија Рафаиловића из XVIII века чувају се у цркви Св. Спиридона.
- Црква Св. Симеона Столпника - грађена око 1600. године
- Црква Св. Николе XIX век
- Црква Св. Илије-на брду Ком (у рушевинама)(за коју се претпоставља да је из доба Немањића)
- Споменик погинулим борцима који се налази код извора код цркве Св. Спиридона
- Мања непозната грађевина(није још утврђено шта је та грађевина), у којој је нађена већа количина предмета и новца из 1800. године.
Референце
- ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
- ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
- ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.
Спољашње везе
