U novembru/studenom 1699. odlučeno je da će Švedska od sledeće godine početi usvajanje gregorijanskog kalendara. Planirano je da se izostave svi prestupni dani u periodu 1700-1740., čime bi se postepeno približilo novom kalendaru. Prema planu, 29 februar/veljače je izostavljen 1700. godine, ali u sledećim godinama nije bilo korekcija, usled Velikog severnog rata.
Kralj Karl XII je u januaru/siječnju 1711. objavio da će Švedska napustiti ovaj kalendar, koji se nigde drugde nije koristio i nije postigao svoj cilj, u korist starog julijanskog kalendara. U prestupnoj 1712., februaru/veljači je dodat još jedan dan, zbog čega je imao jedinstvenih 30 dana.
Švedska će konačno usvojiti gregorijanski kalendar 1753., godinu dana posle Engleske s kolonijama. Prelaz je izveden tako što je posle 17. februara došao 1. mart/ožujka. Švedska nije odmah prihvatila i pravila za računanjeUskrsa: od 1753. do 1844., u Švedskoj je Uskrs obeležavan u nedelju posle prvog astronomskog punog Meseca, posle prave prolećne ravnodnevice (nešto slično je predlagao Milutin Milanković u predlogu za reformu julijanskog kalendara).
