Viktor (svetovno Vukolo Čolakov; 1797 — 31. maj 1888) je bio poslednji mitropolit niški bugarskog egzarhata (1872—1878), a prvi episkop niški SPC nakon srpskog novovekovnog oslobođenja Niša (1878—1883).
Biografija
Rođen je u bugarskoj varoši Kalofer 1797. godine, u tadašnjoj Rumeliji u sklopu Osmanskog carstva.
Viktor Čolaković zamonašio se u manastiru Hilandaru i odatle postavljen za predstavnika hilandarskog metoha u Nišu. Sa ovog mesta izabran je za arhijereja niškog i hirotonisan maja 1872. u Carigradu. Hirotonisali su ga mitropolit trnski Ilarion, episkop plovdivski Panaret i episkop samokovski Dositej. Bio je egzarhijski bugarski mitropolit.
U ime sveštenstva i naroda 18. januara 1878. proglasio je sjedinjenje sa Srpskom pravoslavnom crkvom i o tome obavestio mitropolita srpskog Mihaila. To je bilo posle oslobođenja Niša tokom Drugog srpsko-turskog rata i prisajedinjenja niškog, pirotskog, vranjskog i topličkog okruga Srbiji. Njegova odluka je prihvaćena i mitropolit Viktor je 1. februara 1879. ukazom postavljen za episkopa niškog u sastavu Beogradske mitropolije.
Ukazom knjaza Milana od 18. januara 1878, Čolaković je odlikovan Takovskim krstom III stepena zbog zasluga za nezavisnost i oslobođenje[1].
Ostao je veran mitropolitu Mihailu i posle njegovog smenjivanja, razrešen je dužnosti arhijereja (episkopa) 1. aprila 1883. godine, jer nije priznao Zakon o taksama koji se takođe ticao crkve i klira[2]; a potom je prebačen u manastir Petkovica u šabačkoj eparhiji. Umro je u Beogradu 1888. godine i sahranjen u crkvi svetog Marka u Beogradu.
Bio je počasni član Srpskog učenog društva od 27. februara 1883. godine.
Reference
Spoljašnje veze
