, dok na narodnim instrumentima sličnim fruli izgleda ovako:
2. Kružni otvor – ovakvi usnici se nalaze kod flaute i kod pikolo flaute. Izgled usnika kod flaute je sledeći:
3. Kljunasti – ovakvi usnici se nalaze kod klarineta, saksofona i šalmaja.[3] Usnici za ove instrumente se mahom prave od ebonita (vrste veštačke mase), ređe od stakla ili drveta. Da bi se na ovim usnicima dobio ton, na otvor usnika stavlja se trščani jezičak (pisak) koji svojom vibracijom stvara ton.[4] Trska se za donji deo usnika pričvršćuje metalnim (srebro ili nikl), plastičnim ili kožnim obručem sa metalnim zavrtnjima (tzv. mašinicom, poveznicom ili ligaturom). Trska i usnik se štite od udara, krzanja i uništenja delom koji se pravi od plastične mase ili metala (srebro ili nikl) i koji se stavlja na usnik. To je tzv. poklopac ili kapica. Izgled usnika sa trskom koja je poveznicom pričvršćena za usnik klarineta je sledeći (A) usnik sa trskom i poveznicom, B) trske za klainet i saksofon):
A)B)
Izgled usnika sa poveznicama za trske, trskama i kapicom kod tenor saksofona je sledeći:
Školski primer današnjeg šalmaja je takođe jednotrščani drveni duvački instrument (kao klarinet i saksofon) sa kljunastim usnikom. To je narodni instrument i ujedno preteča modernog klarineta. Ova vrsta šalmaja ima isti usnik, poveznicu i trsku kao klarinet, što se vidi na sledećoj slici koja prikazuje moderni školski šalmaj:
Pogledajmo još jedan tip modernih školskih šalmaja raznih veličina koji ima isti usnik, poveznicu i trsku kao klarinet:
