PROFILBARU.COM

Trgovina ljudskim organima na Kosovu i Metohiji (ili slučaj Žuta kuća) je naziv koji se u javnosti koristi za istragu o trgovini ljudskim organima u Albaniji i na Kosovu tokom 1999. godine. Prva je tvrdnje o trgovini ljudskim organima iznela u javnost bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte, u svojoj knjizi „Lov: Ja i ratni zločinci”, koju je objavila po odlasku sa dužnosti.^[1] U svojoj knjizi, Karla del Ponte je iznela podatke da je 1999. godine saznala od novinara da je oko 300 Srba i drugih nealbanaca bilo oteto i transportovano u Albaniju, gde su im vađeni organi, koji su zatim slani u Italiju, odakle su distribuisani u klinike širom Evrope. U knjizi ona spominje nasenje Burel u Albaniji, gde su žrtvama vađeni organi u kući koju ona u knjizi naziva žuta kuća.^[2]

Srpsko Tužilaštvo, ali i međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Human Rights Watch^[3] tražili su od Albanije da pokrene istragu o navodima o trgovini organima otetih Srba.

Prema izveštaju Saveta Evrope od 12. decembra 2010. godine organizator otimanja ljudi i trgovine ljudskim organima bio je Hašim Tači i Drenička grupa.^[4]

Žuta kuća

„Žuta kuća“ se nalazi u selu Ribe, nedaleko od grada Burela na severu Albanije.^[5] Kuća je danas bele boje, i u njoj žive članovi porodice Katuči.^[5] Porodica negira da je njihova kuća ikada bila mesto na kome su zarobljenicima vađeni organi. U početku su članovi porodice Katuči negirali i da je kuća bila žute boje, međutim nakon što su istražioci ispod sadašnje bele fasade pronašli tragove žute boje, porodica je promenila priču, tvrdeći da je kuća ofarbana u žuto pred jednu svadbu.^[5]^[6]

U blizini kuće pronađene su prazne flaše od infuzione tečnosti, sa sredstvima za opuštanje mišića, zavoji i igle.^[5]

Istraga Haškog tribunala

Haški Tribunal pokrenuo je 13. januara 2005. godine istragu o trgovini organima, na osnovu predmeta koji su pronađeni u žutoj kući. Istraga je nosila naziv Don Kihot. Istražioci Haškog tribunala pronašli su u žutoj kući razne predmete, za koje je postojala osnovana sumnja da su korišćeni za vađenje organa otetim Srbima i nealbancima. Među predmetima koji su pronađeni, nalazili su plastične posude, prazne boce sa nazivima lekova koji se koriste pri hiruškim intervencijama (tranxene, chlooraphemical, cinarizine, biscopean, biscopean), i metalne krhotine koje su podsećale na ostatke hiruških instrumenata.

Istraga srpskog tužilaštva za ratne zločine

Prema istrazi koju je sprovelo srpsko tužilaštvo za ratne zločine, hiruški zahvati nad žrtvama trgovne organima izvođeni su u domovima zdravlja ili bolnicama koji su tokom rata korišćeni za lečenje vojnika OVK. Za te potrebe korišćeni su deo bolnice u kasarni „Bajram Curi”, dom zdravlja u fabrici „Koka-Kole” u Tirani, neuropsihijatrijska bolnica u zatvoru broj 320 u mestu Burelj i privatna kuća adaptirana u bolnicu u blizini mesta Tropoja, takozvana žuta kuća. Pored tih lokacija, srpsko tužilaštvo raspolaže podacima da je postojao i ilegalni zatvor u rudniku Deva koji se nalazi u pograničnom delu između Kosova i Albanije, jedan kraj tunela je na Kosovu, a drugi u Albaniji.^[7]

Izveštaj Saveta Evrope

Dana 12. decembra 2010. Dik Marti podneo je izvetaj Savetu Evrope^[8] gde je Hašima Tačija označio kao vođu mafijaške grupe odgovornu za trgovinu oružjem, droge i ljudskih organa.^[9]

Kao odgovor, EU i Euleks su izjavili da oni smatraju da je izveštaj veoma ozbiljan i da traže dokaze.^[10]

Tači je opovrgao sve optužbe i najavio tužbu protiv Dika Martija.^[11]

Dana 11. januara 2011. godine uhapšen je Istanbulu doktor Jusuf Sonmez, „glavni hirurg“ u operacijama vađenja organa na Kosovu.^[12]

Euleksov proces protiv trgovaca ljudskim organima

Euleks je 4. marta 2011. doneo odluku o pokretanju krivičnog procesa protiv optuženih za trgovinu ljudskim organima na Kosovu i Metohiji.^[13] Optužnice su podnete protiv Luftija Dervišija, Dritona Džilte, Sokola Hajdinija i Ilira Rečaja vezano za njihove aktivnosti u prištinskoj klinici „Medikus“.^[13] Među osumnjičenima su i bivši sekretar za zdravstvo Rečaj koji je protivzakonito izdao licencu prištinskoj klinici „Medikus“ za transplantaciju ljudskih organa. Jedan od osumnjičenih je i Turčin Jusuf Sonmez.^[13]