Rođen u Aleksincu, ali je ubrzo sa roditeljima otišao u Pečenjevce (rodno mesto oca); kao vrlo mlad prešao je u sam Leskovac zbog nezaposlenosti. Bio je tzv. boem.[1] Četiri puta se ženio. Iako je alkohol bio najveći neprijatelj njegovog zdravlja, do poslednjeg dana svog života je pio; dugo se mučio sa rakomprostate, ali se nije pridržavao saveta lekara.
Umro je 30. septembra1991. godine u Beogradu, gde je i sahranjen na Centralnom groblju. Na dvadesetogodišnjicu smrti u Gradskom parku u Leskovcu je otkriven njegov spomenik od. bista u prirodnoj veličini, a u selu Pečenjevce spomen-ploča sa natpisom „Dao sam vam svoju dušu...”.[2]
Karijera
Pevačku karijeru je započeo prvo u Leskovcu, a zatim i po kafanama Beograda. U početku je nailazio na poteškoće,[3] ali je kao već iskusan pevač dočekao eru masovne proizvodnje ploča i kaseta, te je vrhunac svoje slave doživeo 1980-ih.
U većini njegovih pesama violina daje melanholičnu atmosferu. Uglavnom je tekstove za pesme sam pisao i skoro uvek su bile autobiografske. Reč je o kafanskim, ljubavnim pesmama, kojima dodatni duh daje njegov umirujući glas, u kojima se uglavnom govori o neuzvraćenim ljubavima i patnjama.
Iza sebe je ostavio mnoštvo pesama koje su i dan-danas veliki hitovi. Neke od najpoznatijih su Da l’ je moguće, Branka, Dotak’o sam dno života, Kafana je moja sudbina, Tužno leto, Prokleta nedelja i dr.
Zdravkovićev prijatelj Kemal Monteno je napisao pesmu o njemu koju je on otpevao, Pesme moje. Njegov rođeni brat, Novica Zdravković, takođe je pevač narodne muzike.
Na filmu
Memorijska ploča na kući Tome Zdravkovića u Beogradu.
Toma Zdravković se pojavljuje u ulozi pevača u dva filma (Balkan ekspres iz 1983. i Bolje od bekstva iz 1993. godine) i dve televizijske serije (Doktorka na selu iz 1982. i Bolji život iz 1987. godine). 2021 Dragan Bjelogrlić je snimio film o njegovom životu ‘Toma’.
