Svemirska stanica je bila oštećena prilikom lansiranja kada se štit od mikrometeorita odvojio od radionice i otpao, ponevši za sobom jedan od dva glavna solarna panela i zaglavivši drugi solarni panel tako da se nije mogao otvoriti. Ovo je Skaljlabu oduzelu većinu električne energije potrebne za njegov rad, a takođe je uklonilo zaštitu od inztezivnog Sunčevog zagrevanja, pretivši da svemirsku stanicu učini neiskoristivom. Međutim, prva posada je uspela da spase Skajlab razvivši zamenski suncobran i oslobodivši zaglavljeni solarni panel. Ovo je bio prvi put da je popravka ove razmere vršena u svemiru.
Na njoj se nalazila laboratorija za izučavanje mikrogravitacije i izvršeno je nekoliko Sunčevih eksperimenata, među kojima i analiza mekih iks-zraka sa Sunca talasne dužine 6-49 angstrema. Skajlab je uleteo u atmosferu i sagoreo iznad Australije 11. jula 1979. Skajlab stanica je bila dizajnirana da posmatra Sunce na različitim talasnim dužinama. Služila je kao solarna opservatorija i bila je operativna samo jednu godinu (1973-1974).
Literatura
Richard A. Matzner (2001). Dictionary of Geophysics, Astrophysics, and Astronomy. CRC Press.
