Ronald Ros je rođen 13. maj1857. u Almoru (engl.Almora) na obroncima Himalaja u Indiji, samo tri dana posle izbijanja pobune indijaca. Njegov otac Kemel Ros bio je autentičnog izgleda vojnika vojske kraljice Viktorije, svirepeog lica uokvirenog ratobornim brkovima, koji je na kraju karijere postao general u indijskoj vojsci. Rosov deda, potpukovnik Hju Ros, takođe je bio žestoki borac za indijske granice.
Ros je živeo i školovao se u Indiji do svoje osme kgodine, kada je poslat na danje školovanje u internat škole u Sautemptonu, Engleska. Na početku školovanja Ros je bio jako maštovit dečak, sa izraženim interesovanjem za književnost, slikanje i komponovanje muzike.
Kada je završio osnovno školovanje otac je zahtevao da Ros upiše studije medicine i pored njegovog ličnog nezadovoljstva o čemu je kasnije Ros napisao;
..."Ja sam želeo da budem umetnik, ali moj otac je bio protiv toga.... i želeo je da završim medicinskeu struku, jer je indijska lekarska služba, tada bila dobro plaćen i imala je mnogo dobrih postavljenja...."
Ros se složio sa ovim očevim predlogom, jer nije imao drugog izbora, i 1874 je postao student medicine u St Bartolomejevoj bolnici u Londonu (engl.St Bartholomew's Hospital in London). U početku nezainteresovan za studije medicine Ros je neodgovorno i površno studirao gubeći vreme u pisanju drama, crtanju i komponovanju muzike. U 1879, nakon što nije položio ispit, otac mu je zapretio i obustaviti dalje plaćanje njegovog školovanje i Ros je morao da prihvati posao brodskog hirurga na jedrenjaku koji je plovio između Londona i Njujorka.
U 1881. Ros je uspeo da položi ispit u Kraljevskom koledžu hirurga (engl.Royal College of Surgeons) - posle samo 3 dana učenja, što mu je omogućilo da započne praksu kao hirurg, koju je obavljao sve dok nije položio ispit u Apotekarskom društvu (engl.Society of Apothecaries).
Završetak medicinskog školovanjea omogućio je Rosu da 1881 dalji rad u struci nastavi u britansko-indijskoj armiji u Banaloreu. U vojsci je proveo jedanaest godina pružajući medicinske usluge vojnicima i stanovništvu Indije uz istovremeno bavljenje naučnoistraživačkim radom u oblasti prenosa i kontrole malarije.
Između 1881 i 1894 Ros je kao lekar radio i putovao po celoj Indiji. Za to vreme napisao je i objavio nekoliko avanturističkih priča koja su kod čitalaca postale veoma popularne. Više puta je putovao u Englesku gde je 1889 učestvovao na kursu iz bakteriologije, na kome je savladao primenu mikroskopa. Dok je boravio u Engleskoj Ros je upoznao i oženio suprugu Ros.
Godine 1899 nezadovoljan odnosom pretpostavljenih starešina prema njegovim istraživanjima Ros je odlučio da napusti vojsku i vrati se u Englesku. Čuveni parazitolog dr Patrik Menson mu je pomogao i obezbedivši mu mesto predavača u Liverpulskoj školi za tropsku medicinu. U ovoj školi Ros je postao njihov prvi predavač o tropskim bolestima. U vreme rada u Liverpulskoj školi tropske medicine od 1899 do 1912, Rosu je dodeljena Nobelova nagrada za medicinu.
Međutim 1912, Ros je bio toliko razočaran svojim primanjima i uslovima rada da je bio prinuđen da napusti Liverpul i preseli se u London, gde je radio kao lekar za tropski bolesti, kako poboljšao svoju materijalnu situaciju. Godine 1923 Ros je imenovan za direktora kraljevskog instituta i bolnice za tropske bolesti u Londonu. U 1926 imao je priliku i čast da doživi osnivanje instituta koji je nosio njegovo ime, »Rosov institut i bolnica za tropske bolesti u Putneju (London)« i postane njegov prvi direktor..
Ros je umro 16. septembra1932. u Institutu Ros, nakon duge bolesti. Sahranjen je pored njegove supruge na Putnejskom groblju (engl.Putney Vale Cemetary), u južnom delu Londona.
Delo
Još kao dečak Ros je u Indiji, uočio da mnogo ljudi boluje i umire od malarije i drugih tropskih bolesti. U to vreme u Indiji je i do milion ljudi bolovalo i umiralo svake godine. Malarija je pored Indije pogađala i preko stotinu tropskih zemalja, ugrožavajući živote oko 40% ljudske populacije. I Rosovo otac je jedno vreme bolovao od malarije, ali se srećom oporavio. Zbog toga, je malarije u Rosovo vreme bila poznata i kao "Kraljica bolesti". Očeva bolest i brojna posmatranja na hiljade obolelih vojnika i stanovnika Indije potstakla su ga da kasnije svoja medicinska istraživanja započne izučavanjem malarije i drugih tropskih bolesti.
Još mnogo ranije, kada je bio student medicine u Londonu, Ros je uočio u jedne žene, koja je živele u okolini močvare u Eseksusimptome slične malariji. Ona se žalila na glavobolje, bolove u mišićima i naizmenično smenjivanje osećaja toplote i hladnoće. Ros je posumnjao da boluje od malarije, što je za mnoge lekare u Engleskoj bilo neobično jer su od malarije tada bolovali samo stanovnici u toplim tropskim zemljama kao što su Južna Amerika i Indija. Njegova detaljna dijagnostika, uplašila je bolesnicu i ona se nikada nije vratila na pregled i lečenje. Tako Ros nije bio u stanju da potvrdi ovu svoju dijagnozu. Iskustvo iz Engleske, zajedno sa prethodnim koje je stekao u Indiji izazvalo je kod Rosa interesovanje za proučavanje malarije.
Izučavanju načina prenosa malarije preko komaraca iz roda anofeles. Ros je posvetio ceo svoj život
Kada se Ros vratio u Indiju u okviru britansko-indijske sanitetske službe poslat je u Madras, gde je najviše vremena provodi na lečenju vojnika obolih od malarije. Lečenje kininom (koji se tada primenjivao), bilo je prilično uspešno, ali mnogi oboleli od malarije su umrli zbog toga što nisu uspeli da dobiju ovu terapiju.
U to vreme verovalo se da malariju izazva udisanje lošeg vazduha u toplim, močvarnim zemljama. Zato i ime bolesti malarija („malearia“), potiče od italijanskih reči (ital.male što znači "loš, loše" i ital.aria, što znači "vazduh"). Međutim, Ros je izrazio sumnju da loš vazduh uzrokuje malariju, i da uzroke njenog nastanka i prenošenja treba tražiti u drugim činiocima.
U 1883, Ros je postavljen na mesto vršioca dužnosti Garnizonskog hirurga u Banglaloru. Oko bungalova u kome je Ros bio smešten uočio je veliki broja komaraca koji su stalno zujali po njegovoj sobi. On je takođe primetio veće prisustvo komaraca u njegovom bungalovu nego u drugim i da je naročito veliki roj oko vode u njegovoj kadi (buretu) ispred prozora. Kada je Ros pogledao u kadu video je mnogo grubih partikula koje je identifikovao kao larve komaraca, za čiji je uzgoj bila potrebna voda. Ros je ispraznio vodu i ustanovio da se broj komaraca smanjio. To ga je navelo na razmišljanje da postoji mogućnost da se uklanjanjem (isušivanjem) mesta gde se uzgajaju komarci oni možda mogu potpuno eliminisati.
Ova saznanja navela su Rosa da počne da, formuliše teorije o malariji. U početnom „neznanju“ o postojanju parazita, on je postavio hipotezu da malariju izazivaju "neviđeno, mali, ali ubistveni milioni uzročnika" koji možda leže unutar creva, kao verovatno neki oblik trovanja. Ali je 1892 konačno saznao za otkrića Alfonsa Laverana, nakon čitanja njegovih radova koji su bili objavljeni u Indijskom medicinskom časopisu u kojima on opisuje parazite. Potstaknut ovim saznanjima Ros je proveo sate vireći kroz mikroskop u brisevekrvi, ali nije mogao da vidi malu polumesečastu promenu koju je opisao Alfons Laveran. Ogorčen, on je posumljao u ispravnost Laveranovih zapažanja i čak se i pitao da nisu Francuzi možda falsifikovali Laveranove podatke. Rosova nemogućnost da potvrdi Laveranov rad, verovatno je bila posledica (koju su delili i mnogi drugi istraživači), najverovatnije loše mikroskopske opreme, tehnike mikroskopiranja ili neadekvatnih ilustracija parazita u originalnim Laverenovim člancima.
Od 1894 do 95 Ros je proveo duži odmor u Engleskoj u toku koga je o svojim razmišljanjima razgovao sa dr Patrikom Mensonom specijalistom za tropske bolesti.
Oni su tada razgovarali i o radu Laverana, francuskog lekar koji je u to vreme otkrio parazit plazmodijum u krvi ljudi iz Severne Afrike koji su bolovali od malarije. O tim susretima sa Mensonom Ros je kasnije pisao;
...„On mi je pokazao Laveranova telašca (nap.plazmodijume) koja su tehnički nazivana „polumeseca“ u uzorku iz krvi malaričara i ja sam odmah prepoznao da takva telšca ne postoje u „zdravoj krvi“. Moje sumnje su sada uklonjene...“
Kako je dr Menson 1887 otkrio da komarci prenose filarijazu on je svoje razmišljanje da možda komarci prenose i malariju, ali tu svoju hipotezu nije mogao da dokaže u Londonu koji nije bio endemično područje za malariju i predložio je Rosu da on to učini u Indiji. Dr Menson je Rosu dao značajnu stručnu i drugu pomoć u njegovom proučavanju kapljica krvi pod mikroskopom, iz tela mornara koji su u Englesku doputovali iz Afrike. Nalazi u krvi su pokazali prisustvo plazmodijuma u crvenim krvnim zrnacima. Tu, je prvi put, Ros uspeo da vidi malog parazita malarije pod mikroskopom. „Jedno popodne u novembru Menson je bio impresioniran ovim htenjima, njegovog sposobnog učenika i izložio mu svoju ideju da plazmodijum malarije prenose komarci“.
Životni ciklus i način prenosa malarije, za čije je otkriće Rosu dodeljena Npbelova nagrada.
„Iako se Ros ne bi složio, medicinski istoričari danas su kategorični da mu Nobelove nagrade za otkriće vektora malarije ne bi bila dodeljena bez pomoći Mensona. Kad god su nadređeni „ometali“ Rosa, tu je bio Menson da mu pomogne. Stalno je dolazilo do razmene ideja između dva čoveka, prvo u direktnim kontaktima a zatim u pismima. Menson mu je stano predlagao nove pristupe i podstrekivao je Rosa kada je on postajo depresivan.“
Ali, kako se dobija i prenosi malarija sa bolesnih na zdrave ljude, Ros je želeo i trebao da dokaže u svojim istraživanjima. Kada se vratio u Indiju svoj dalji rad posvetio je traženju veza između komaraca i malarije i i u tom cilju sproveo je čitav niz eksperimenata kako bi dokazao ovu teoriju.
Ovoga puta Ros je uspeo da u želudcu komarca iz roda anofelesa, koji se hranio krvlju bolesnika obolelog od malarije, pronađe pigmentisane ćelije plazmodija a kasnije i njegove seksualne forme. Time je nedvosmisleno dokazao da je anaofeles prenosilac uzročnika malarije. Godine 1898 Ros je dokazao prisustvo sporozoita u pljuvačnoj žlezdi anofelesa i prikazao komplikovan ciklus razvoja uzročnika malarije.
Rosovo otkriće da komarci prenose malariju, otvorilo je sasvim nove puteve za uništavanje komaraca na naučnoj osnovi. Sam Ros napisao je uputstavo o primeni larvicida koji su prvi put uspešno primenjeni 1899 u Sijera Leoneu, Lagosu na Zlatnoj obali i u Ismailiji.
Ros se bavio i matematikom, pa je tako 1916, pokušao da primeni matematičke formule u prognozi epidemija. On je pronašao i novi sistem stenografije.
