Po šumama i gorama (poznata i kao Partizanska ili Partizanka) je jugoslovenska partizanska pesma nastala tokom narodnooslobodilačkog rata prepevom ruske partizanske pesme Po dolinama i gorama (rus.По долинам и по взгорьям) iz vremena ruskog građanskog rata.
Prva verzija ove pesme je Marš Sibirskih strelkov (1915), koji je napisao pisac V. A. Giljarovski. Tokom ruskog građanskog rata napisano je nekoliko verzija teksta, a najpoznatiji je Marš daljnevostočnyh partizan (1922), koji je na Dalekom istoku napisao boljševički poet Petar Semenovič Parfenov. Ruska verzija je 1929. proglašena za Partizansku himnu i vremenom se proširila izvan granica Sovjetskog Saveza.
Tokom Španskog građanskog rata nastala je verzija na španskom jeziku. Za vrijeme drugog svjetskog rata odomaćila se kao partizanska, ne samo u SSSR, nego i drugde, pre svega u Jugoslaviji, Poljskoj, Bugarskoj i Čehoslovačkoj, gdje su nastali i novi tekstovi.[1] Takođe nastaju verzije na i francuskom, nemačkom i grčkom.
Posebnu popularnost stekla je tokom drugog svetskog rata u Jugoslaviji, gde je postala nezvanična himna jugoslovenskih partizana, sa više verzija teksta.[2] U Bosni je bila poznata kao Pjesma Bosanska partizanska ("Dolinama i gorama nase Bosne ponosne"), dok se u Sloveniji zvala Po dolinah in po gorah.[1]
Prema nekim izvorima, Mirko Kovačević je autor teksta pesme, ili barem prve strofe.[3] Drugi izvori navode Punišu Perovića kao autora dela teksta.[4]
Tekst pesme
Partizanska pesma, slovenska verzija iz Štajerske, 1944.
Ruska verzija (1922)
original na ruskom
prevod
По долинам и по взгорьям
Шла дивизия вперед,
Чтобы с боя взять Приморье —
Белой армии оплот
Наливалися знамена
Кумачом последних ран,
Шли лихие эскадроны
Приамурских партизан.
Этих лет не смолкнет слава,
Не померкнет никогда —
Партизанские отряды
Занимали города.
И останутся, как в сказках,
Как манящие огни
Штурмовые ночи Спасска,
Волочаевские дни.
Разгромили атаманов,
Разогнали воевод
И на Тихом океане
Свой закончили поход.
Po dolinama i po gorama
Divizija je išla napred
Da u boju uzme Primorje
Poslednji bastion Bele armije.
Znamenja su nalivana
Crveno od poslednjih rana.
Napred su išli brzi eskadroni Amurskih partizana.
Slava tih godina neće nestati
Neće potamneti
Partizanski odredi
Zauzimali su gradove.
I ostali su, kao u bajci,
Kao jarki plamen
Olujne noći Spaska, Voločajevski dani.
Razbili (smo) atamane
Rasterali vojvode
I na obali Tihog okeana
Okončali svoj pohod.
Srpskohrvatska verzija
Spomen-ploča u Banjaluci Mirku Kovačeviću, autoru teksta „Po šumama i gorama“, i njegovoj sestri Zori.
