Opsada Krfa zbila se od augusta do septembra 1537., kao jedan od ključnih događaja Trećeg mletačko-osmanskog rata.
Historijat
Opsada se desila kao slučajnost, naime osmanski sultan Sulejman Veličanstveni sklopio je dogovor sa francuskim kraljem Françoisom I da će mu pomoći da ovlada Apeninskim poluotokom, tako što će napasti jug, dok će François I napadati sa sjevera.
Sulejman Veličanstveni poveo je vojsku od nekih 300,000 ljudi u Albaniju, s ciljem da je prebaci u Apuliju. Trupe su krajem jula 1537. prebačene u Castro sa 100 galija. Hajrudin Barbarosa opustošio je kraj oko Otranta i odveo oko 10,000 ljudi u ropstvo. Ali kako je François I upravo tad zaratio sa Nizozemskom i zaboravio na dogovor - Sulejman Veličanstveni otplovio je sredinom augusta za Krf.
Osmanska flota opkolila je Krf (otok koji blokira pristup Južnom Jadranu) 24. augusta 1537. i počela bombardirati venecijansku utvrdu u Krfu[1], i iskrcala 25,000 vojnika koji su započeli opsadu.[2]
Loše vrijeme, dugotrajne kiše i boleštine među vojnicima spasile su Krf, jer je Sulejman Veličanstveni, odlučio prekinuti opsadu i odploviti dalje.[1]Osmanlije su sa sobom povele oko 20,000 ljudi u ropstvo.[2]
Ali je velika osmanska flota na svom povratku zauzela Nafplia, Monemvasiju, Skiros, Patmos, Astipaleu, Paros, Tinos, Naksos, Andros i sve Egejske otoke.[1]
To je dovelo do osnivanja prve Svete lige 8. februara 1538.[1]
Izvori
Vanjske veze
