Nestorov pehar

"Nestorov pehar" iz Mikene

Nestorov pehar odnosi se na scenu u Homerovoj Ilijadi, u kojoj se opisuje pehar izuzetne lepote koji pripada Nestoru, kralju Pilosa, kao i na dva arheološka nalaza: jedan pehar koji je Heinrich Schliemann pronašao u Mikeni i nazvao Nestorovim peharom jer je u njemu prepoznao predmet opisan kod Homera, te jedna glinena posuda za piće iz 8. veka pne., koja je pronađena u Pitekusama na ostrvu Ishiji u današnjoj Italiji i na kojoj se nalazi znameniti natpis koji tu posudu naziva Nestorovim peharom.

Nestorov pehar u Ilijadi

Homerova Ilijada (XI, 632–637) opisuje veličanstveni zlatni pehar (zapravo, δέπας = veliki vrč u kojem se vino mešalo s vodom), koji pripada Nestoru, kralju Pilosa:^[1]

Prekrasni postavi kondir, što òd kućē bješe ga starac

donio; čavliće zlatne po sèbi je imao kondir,

uha je četiri imo, okò svakōg po dva golúpka

kljȕvāhu zlatna, a dvȉje odòzgō bȉjahu nȍge.

Teško je drugi tko sa stola micao kondir,

pun kada bješe, al' Nestor starìna ga dȉzāše lako.^[2]

Odnosno, u drugom prevodu:

Prelepi postavi pehar, što starac ga doneo beše

od kuće, čavliće zlatne po sebi ima taj pehar,

četiri on ima uha, kod svakog kljucaju po dva

goluba zlatna, a dve odozdo stoje mu noge.

Jedva bi drugi neko sa stola mahnuo pehar

pun on kad beše, al' Nestor ga stari dizaše lako.^[3]

Pehar iz Mikene

Heinrich Schliemann je 1876. u Mikeni iskopao tzv. krug grobova A, gde je u nekoliko šaht-grobova pronašao mnoštvo skupocenih predmeta izrađenih od zlata i drugih metala i minerala (alabaster, gorski kristal i drugi). U grobu IV pronađeni su najvredniji nalazi, a među njima i jedna zlatna posuda, koju je Schliemann nazvao "Nestorovim peharom", po peharu opisanom u Ilijadi. Schliemann je verovao da ovi šaht-grobovi (nazvani tako jer su i po nekoliko metara duboki) potiču iz razdoblja trojanskog rata, pa je smatrao da je u grobu V bio pokopan Agamemnon. Međutim, već tada mnogi arheolozi nisu prihvatili Schliemannovo povezivanje mikenskih šaht-grobova s homerskim herojima. Ti grobovi danas se obično datiraju u period između 1600. i 1500. pne., dakle oko tri veka pre trojanskog rata (ako se taj rat uopšte prihvati kao istorijski događaj). Tako bi i "Nestorov pehar" iz Mikene bio u položen u jedan od tih grobova par stotina godina pre no što ga je Nestor navodno upotrebio pod Trojom.

Pehar pronađen u Mikeni, osim što je mnogo manji, razlikuje se od onog opisanog kod Homera po još nekoliko aspekata. Pehar iz Mikene ima dve drške (οὔατα = "uha" kod Homera), dok obaj u Ilijadi ima četiri. Takođe, Homerov na svakoj drški ima po dve figure goluba, dok mikenski ima samo jednu ptičju figuru po drški, i to ne figuru goluba, nego sokola.^[4]

Ovaj se pehar danas čuva u Nacionalnom arheološkom muzeju u Atini.

Posuda iz Pitekusa

"'Nestorov pehar" iz Pitekusa na Ishiji

Tzv. "Nestorov pehar" iz Pitekusa zapravo je jedna glinena posuda za piće (kotyle), koju je tokom arheoloških iskopavanja 1954. pronašao Giorgio Buchner u jednom grobu na drevnom grčkom lokalitetu Pitekusa na ostrvu Ishiji u Napuljskom zalivu. Posuda pripada geometrijskom periodu (oko 750–700. pne.), a najverovatnije je napravljena na Rodosu i doneta na Ishiju trgovačkim brodom koji je možda sagrađen na ostrvu Eubeji.^[5] Pitekuse su kao grčku koloniju i osnovala dva polisa s Eubeje ― Halkida i Eretrija.^[6]

Na tom peharu urezan je kasnije jedan natpis od tri stiha, a posle je ta posuda poslužila kao pogrebni dar za jednog dečaka. Natpis je danas znamenit zbog toga što predstavlja jedan od najranijih primera pisane poezije na grčkom jeziku i jedan od najstarijih poznatih zapisa na grčkom alfabetu uopšte, uz tzv. dipilonski natpis iz Atine. Naime, oba ta zapisa datiraju se okvirno u period između 740. i 720. pne. i povezuju se s pismom koje je u najstarije doba bilo u upotrebi na Eubeji.

Natpis na posudi iz Pitekusa

Zapis je oštećen, pošto su neki delovi s površine posude izgubljeni. Napisan je ranim eubejskim oblikom zapadnogrčkog alfabeta, i to s desna na levo. Tekst natpisa glasi:

ΝΕΣΤΟΡΟΣ:...:ΕΥΠΟΤΟΝ:ΠΟΤΕΡΙΟΝ
ΗΟΣΔΑΤΟΔΕΠΙΕΣΙ:ΠΟΤΕΡΙ..:AΥΤΙΚΑΚΕΝΟΝ
ΗΙΜΕΡΟΣΗΑΙΡΕΣΕΙ:ΚΑΛΛΙΣΤΕΦΑΝΟ:ΑΦΡΟΔΙΤΕΣ

To se obično ovako transkribuje na klasični grčki (s nedostajućim delovima datim u uglastim zagradama):

Νέστορος [εἰμὶ] εὔποτ[ον] ποτήριο[ν]•
ὃς δ’ ἂν τοῦδε π[ίησι] ποτηρί[ου] αὐτίκα κῆνον
ἵμερ[ος αἱρ]ήσει καλλιστ[εφάν]ου Ἀφροδίτης.

Nestorov pehar sam ja, dobar da se iz njeg' pije:
ko smesta iz ovog pehara sve do dna ispije, njega
žud će uhvatiti za Afroditom krasno ovenčanom.

Prvi stih je izvorno u trohejskom metru, a drugi i treći su heksametri,^[5] premda skandiranje drugog ista nije sasvim pravilno. Ispitivači se danas slažu da tekst predstavlja duhovitu aluziju na Nestorov pehar, kako je opisan u 11. pevanju Ilijade, s obzirom na komični kontrast između velelepnosti Homerovog pehara i jednostavnosti glinene posude za piće. Postoji nekoliko tumačenja, od kojih neka posežu za emendacijom teksta, da bi se objasnio humoristički učinak navodne nedoslednosti između prvog stiha i ostala dva. Prema jednoj emendaciji, prvi bi stih trebalo da glasi: "Νέστορος μὲν ..." (= "Nestorov kup je možda dobar, ali..."),^[7] a prema drugoj: "Νέστορος ἔρροι ..." (= "Nestorov pehare, gubi se! Ovaj je bolji...").^[8] Prema trećoj hipotezi, ovaj je natpis nastao na nekoj "igri ispijanja pića":^[9] jedan učesnik napisao je prvi stih, a zatim je drugi učesnik trebalo da nastavi pesmu dodavanjem svog stiha itd. Ovoj teoriji ide u prilog formulacija poslednjeg stiha, koji zapravo kaže, premda vrlo elegantno, da će se onaj koji je popio seksualno uzbuditi.

Natpis se često smatrao aluzijom na Ilijadu. Barry B. Powell^{[mrtav link]} naziva ga "prvom književnom aluzijom u Evropi". Međutim, drugi ispitivači to negiraju i tvrde da su opisi Nestorovog pehara postojali u mitološkim pričama i usmenom predanju nezavisno od Homerovih pesama.

Ovaj "Nestorov pehar" čuva se danas u muzeju "Villa Arbusto" u selu Lacco Ameno na Ishiji.

Reference

1. 11.632-637 Homer, Ilijada, 632–637. (el)
2. Prev. Tomo Maretić, Matica hrvatska, Zagreb, 1961, str. 226.
3. Branko Gavela, Istorija umetnosti antičke Grčke, Naučna knjiga, Beograd, 1991, str. 78.
4. A. Heubeck, Die Homerische Frage, Darmstadt, 1974, str. 222; Webster, Mycenae to Homer, str. 33, 112.
5. Pol Katrlidž [Paul Cartledge] (ur.). Kembridž ilustrovana istorija: Antička Grčka", Stylos, Novi Sad, 2007, str. 43.
6. Simon Hornblower and Antony Spawforth (eds.), The Oxford Classical Dictionary (3rd ed.), 2003, s.v. "Pithecusae".
7. A. Kontogiannis, "Η γραφή", u: M. Z. Kopidakis (ed.), Ιστορία της ελληνικης γλώσσας. Atina, Elliniko Logotechniko kai Istoriko Archeio, 1999, str. 360–379, gde se citira Margherita Guarducci.
8. Tarik Wareh: "Greek writing" Opis i diskusija o Nestorovom peharu. Arhivirano 2006-05-23 na Wayback Machine-u
9. Barry B. Powell, "Who invented the Alphabet: The Semites or the Greeks?", Archaeology Odyssey 1 (1), 1998.^{[mrtav link]}

Literatura

• Faraone, C. (1996). 'Taking the "Nestor's Cup Inscription" seriously: erotic magic and conditional curses in the earliest inscribed hexameters,' Classical Antiquity 15: 77-112.
• Meiggs, R. & Lewis, D. (1988). A Selection of Greek Historical Inscriptions to the end of the Fifth Century BC. Oxford.
• Osborne, R. (1996). Greece in the Making 1200-479 BC. London.
• Osborne, R. (2004). Greek History. London.

Vanjske veze

• Epigraphy database Transkripcija natpisa iz Pitekusa^{[mrtav link]}
• Ministero per i Beni e le Attività Culturali: Opis i slika posude iz Pitekusa Arhivirano 2006-06-03 na Wayback Machine-u
• Transkripcija i slika natpisa iz Pitekusa
• Arheološki muzej Pitekusa Arhivirano 2014-04-11 na Wayback Machine-u smešten u Villa Arbusto, Lacco Ameno, Ishija
• Richard Miles. "The Age of Iron". Ancient Worlds. 47:25 minutes in. BBC 2. Retrieved 20 Nov 201. {{cite episode}}: Check date values in: |accessdate= (help); Cite has empty unknown parameter: |episodelink= (help)