Nestor iz Larande

Mozaik s kraja 2. veka nove ere iz Saint-Colombea na kojem prikazano kažnjavanje tračkog kralja Likurga, mita koji je bio obrađen u Nestorovom Aleksikepu.

Nestor iz Larande, punim imenom Lukije Septimije Nestor (starogrčki: Λούκιος Σεπτίμιος Νέστωρ), bio je grčki pesnik iz Larande u Likaoniji koji je živeo krajem 2. i početkom 3. veka nove ere. Sastavljao je učenu poeziju na različite teme u tradiciji helenističkih pesnika kao što su Nikandar u Partenije iz Nikeje, no njegovo glavno delo, kako se čini, bila je lipogramska Ilijada, koja je iznela na videlo njegovu pesničku veštinu i poznavanje Homerovih epova. Premda je za života uživao veliku slavu, Nestorove su pesme danas izgubljene, ali se njegov uticaj prepoznaje u Nonovom Epu o Dionisu, kome je kao uzor, kako se čini, poslužilo i delo Nestorovog sina, epskog pesnika Pisandra.^[1]

Delo

U Sudi se dva imena izričito pripisuju Nestoru: lipogramska Ilijada s ispuštenim slovima (Ἰλιὰς λειπογράμματος, Iliàs leipográmmatos), gde je u svakom od 24 pevanja nedostajalo po jedno slovo alfabeta, te Pretvorbe (Μεταμορφώσεις); kaže se, međutim, da je Nestor napisao i druge pesme.^[2] Nekoliko odlomaka iz Pretvorbi sačuvano je u Palatinskoj antologiji.^[1] Iz Ilijade s ispuštenim slovima nije sačuvan nijedan fragment, ali se pretpostavlja da je pesma opisivala trojanski rat na isti način kao i Homerova Ilijada, osim što u tekstu svakog od 24 pevanja nije uopšte korišteno ono slovo alfabeta kojim je to pevanje bilo brojčano označeno; na primer, u tekstu prvog pevanja nije se uopšte pojavljivala alfa (α), koja je u grčkom korištena i za označavanje broja 1.^[3]

Geoponica, vizantijski zbornik od dvadeset knjiga koji obrađuje teme iz poljoprivrede, pripisuje Nestoru još dva dela, jedno pod naslovom Aleksikep (Ἀλεξίκηπος, Alexíkēpos) ili Odbrambeni vrt, i drugo pod naslovom Panaceja (Πανάκεια, Panákeia). Aleksikep je verovatni pripadao tradiciji Nikandrovih Protivotrova (Αλεξιφάρμακα).^[4] Ovaj je pisac verovatno i autor jednog dela pod naslovom Aleksandreida (Ἀλεξανδρειάς, Alexandreiás), za koje Stefan Bizantinac kaže da ga je napisao neki "Nestor".^[5] Ako je to tačno, pesma je možda bila sastavljena u čast Aleksandra Severa,^[4] mada je Felix Jacoby smatrao da se naslov odnosi na Aleksandra Velikog.^[6]

Reference

1. Denniston (1996)
2. Suda, s.v. Νέστωρ (ν 261) Arhivirano 2019-05-15 na Wayback Machine-u
3. Suda, s.v. Νέστωρ (ν 261) Arhivirano 2019-05-15 na Wayback Machine-u, cf. Denniston (1996), Latacz (2006).
4. Latacz (2006).
5. Stefan Bizantinac, Ethnica s.v. Ὑστάσπαι; cf. Latacz (2006), Keydell (1935, str. 308), FGrHist 153 F 13.
6. FGrHist 153 F 13. Keydell (1935, str. 308) sledi Jacobijevo razmišljanje, ali veruje da je pesma napisana da bi se stekla naklonost mladog cara, koji je bio veliki poštovalac Aleksandra Velikog.

Literatura

• Denniston, J.D. (1996), „Septimius Nestor, Lucius”, S. Hornblower & A. Spawforth (eds.), Oxford Classical Dictionary (3rd rev. izd.), Oxford, ISBN 9780198661726 .
• Fornaro, S. (2007), „Peisandor (10)”, H. Cancik & H. Schneider (eds.), Brill's New Pauly: Antiquity, 10 (Obl-Phe), ISBN 9789004142152 .
• Hunter, R.L. (1996), „Pisander (3)”, S. Hornblower & A. Spawforth (eds.), Oxford Classical Dictionary (3rd rev. izd.), Oxford, ISBN 9780198661726 .
• Keydell, R. (1935), „R. Keydell, Die Dichter mit Namen Peisandros”, Hermes 70: 301–11, JSTOR 4474419 .
• Latacz, J. (2006), „Nestor (3)”, H. Cancik & H. Schneider (eds.), Brill's New Pauly: Antiquity, 9 (Mini-Obe), ISBN 9789004122727 .
• Ma, J., „The Worlds of Nestor the Poet”, Swain, Harrison & Elsner (2007), Severan Culture, pp. 83–113 .
• Miguélez Cavero, L. (2008), Poems in context Greek poetry in the Egyptian Thebaid 200–600 AD, Berlin, ISBN 9783110202731 .
• Swain, S.; Harrison, S.; Elsner, J. (2007), Severan Culture, Cambridge, ISBN 9780521859820 .