Dvanaestogodišnji klavirista Mihailo-Mika Živanović će dve godine kasnije početi da uči da svira i klarinet.
Rođen je u Beogradu 1928, u ulici Prote Mateje.
Prvi susret s notama imao je u osmoj godini, 1936, kada ga je otac upisao u nižu Muzičku školu Stanković, gde je prvobitno učio da svira klavir. Kada je 1942. preko Radio-Londona čuo zvuke klarineta, shvatio je da je to ono šta želi. Očaran lepotom džeza, redovno posećuje salu Kolarca u Beogradu i sluša džez koncerte naših majstora (Ilija Genić, Mladen Guteša, Vojin Popović i dr.), kao i strane izvođaće (Kari Bernet, nemačka pevačica).
Pohađao je Treću mušku gimnaziju i Srednju muzičku školu „Stanković“, instrument klavir. Potom upisuje studije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, odsek hemija, koje napušta zbog muzike, i to tada kada je stigao do diplomiranja.
Po završetku rata, 1945, Mihailo nastavlja da uči klavir u Srednjoj muzičkoj školi „Stanković“.
Najveći preokret na njegovom životnom putu dešava se 1946. godine, kada je u jednoj komisionoj radnji video i kupio prvi klarinet. Obzirom da je posedovao solidno znanje iz muzike, počeo je danonoćno da vežba, ovaj put - klarinet.
U 18. godini, nadahnut muzikom Glena Milera i orkestrom Vudija Hermana odlučno rešava da klarinet i muzika postanu njegovi životni saputnici, te završava klarinet u Srednjoj muzičkoj školi „Josip Slavenski“, u klasi profesora Franje Partlića.
Rad sa orkestrom Fis-dur
Proba orkestra 1952. U gornjem redu: Vladimir Plotnjikov, Vladimir Dajzinger, Mika Živanović. U donjem redu: Eduard Sađil i Karlo Takač. Diriguje Mladen Guteša.
Džez je za Mihaila Živanovića bio izuzetno privlačan. Ostvarujući sebe na tom polju, 1946. godine formira džez sastav kome je po svom klarinetu dao naziv Fis-dur. Ovaj orkestar je Mihailo lično vodio. Zahvaljujući kvalitetu, orkestar je vrlo brzo postao jedan od najpoznatijih u Beogradu. Prvu postavu muzičara činili su: Milo Dimitrijević (gitara), Duško Radić (klavir), Stanislav Sodermajer (bubnjevi) i sam Mihailo Živanović (klarinet).
Željan znanja i daljeg napretka u muzici, 1946. upisuje Svemuzičku akademiju, instrument klarinet. Tu će upoznati i Eduarda Sađila, takođe studenta klarineta.
Orkestar Fis-dur ređa uspeh za uspehom: nastupi, turneje, oduševljenja i prave ovacije zadovoljne publike. Sledeće, 1947. godine dolazi do velike izmene u ansamblu novim vrhunskim muzičarima. Tu sada sviraju: Predrag Ivanović (truba), dr Aleksandar Pejić (harmonika), Milovan Vukajlović-Genije (klavir i harmonika), Predrag Stefanović-Grof (trombon) i Branko Pejaković (bas). Od starih članova ostli su samo Sodermajer i Živanović.
Značajan, gotovo sudbonosan susret sa Borom Rokovićem (trubačem, kompozitor, aranžerom, harmonikašem i klaviristom) desio se dok je svirao na jednoj igranci 1949. godine. Bora ga je slušao, zadivljen njegovim talentom želeo je da mu pomogne, da ga još više i bolje uvede u svet džeza, usmeravajući ga na prave vrednosti. Ponudio mu je da svira i u njegovom orkestru. Tu je Živanović svirao sve do kraja 1953. Uskoro je usledio poziv i Aleksandra Nećaka, pa je istovremeno svirao u sva tri orkestra.
Orkestar Fis-dur je postojao sve do 1950.
Rad u Revijskom orkestru Radio-Beograda
Linija saksofona (sdesna-nalevo): drugi, posle Eduarda Sađila, je Mika-Žuti.
Poznati trombonista Mladen Guteša je 18. januara 1948. osnovao Zabavni-Revijski orkestar Radio-Beograda. Krajem 1949. pozivao je Mihaila Živanovića da bude njegov član. Mihailo je tada bio student Muzičke akademije u klasi renomiranog profesora Bruno Bruna[1][2]. Za takav jedan rad i stalno zaposlenje, morao je da dobije dozvolu profesora. Profesor Bruno mu je dao pristanak.
Mihailo je u Revijskom orkestru svirao prvo bariton saksofon, a potom instrument koji je studirao - klarinet. Ređale su se veoma uspešne turneje i koncerti Revijskog orkestra RB. Pomenimo jedan takav u Zagrebu 1953. godine, na kome se dokazalo da je Beograd centar jugoslovenskog džeza.
Pred kraj studija, 1954. po nagovoru profesora sa Akademije, napušta Revijski orkestar Radio-Beograda i zapošljava se u orkestru Narodnog pozorišta ( Beogradska Opera), gde radi četiri godine, do 1958.
Kao student Akademije, beleži izuzetan uspeh na Jugoslovenskom takmičenju mladih umetnika, klarinetista ozbiljne muzike, u Skoplju, 1954. Tu osvaja II nagradu (I nije dodeljena).
Sledeće, 1955. godine diplomira sa uspehom klarinet.
Rad u Oktetu Mihaila Živanovića
Mihailo Živanović (prvi levo) i poznati svetski klarinetista Toni Skot (prvi desno).
Godine 1955, Živanović osniva Oktet Mihaila Živanovića u kojem i sam sviro bariton saksofon. Osim njega, tu sviraju i: Predrag Ivanović (truba), Nikola Dajzinger (alt saksofon), Eduard Sađil (tenor saksofon), Predrag Stefanović (trombon), Vojkan Đonovićić (gitara), Robert Hauber (klavir) i Rade Milivojević (bubnjevi).
Oktet je 10 godina sa velikim uspehom nastupao na svim radio stanicama u zemlji i inostranstvu. Ubrzo je postao jedan od vodećih jugoslovenskih ansambala za modernu i eksperimentalnu džez muziku.
Dalji životni put
Od 1958, pa gotovo do zadnjih dana života, bio je u radnom odnosu u Produkcija gramofonskih ploča Radio-televizija Srbije. Iste te godine postaje i stalni član Gudačkog zabavnog orkestra koji je vodio Ilija Genić, a kasnije postaje dirigent Džez orkestra i Revijskog orkestra Radio-televizije Beograd.
Od 1960 godine, postaje član Udruženja kompozitora Srbije.
Godine 1975. postaje šef Zabavnog ansambla RTB, a od 1978. stalni dirigent zabavnih orkestara RTB sve do smrti.
Značaj
Slika iz 1960. godine kada Mihailo Živanović komponuje čuvenu Rapsodiju za klarinet i orkestar.
Mihailo Živanović[3] je bio veoma plodan kompozitor. Pisao je dečju i scensku muziku, šlagere, zabavne pesme, ali i koncertantnu muziku, kao i mnogobrojne kompozicije i aranžmane za programe jugoslovenskih radio i TV stanica.
Neprestano je pratio zbivanja u svetu džez i zabavne muzike, tako da je uvek bio u savremenim muzičkim tokovima svoga vremena. Stvarao je intenzivno sa uspehom različite žanrove - više od četrdeset godina. Napisao je preko 300 instrumentalnih, zabavnih i vokalno-instrumentalnih kompozicija
Napomenimo da se do tada po beogradskim džez orkestrima uglavnom negovala samo strana džez muzika. Živanović je jedan od prvih džez muzičara koji je počeo da komponuje savremenu domaću džez muziku, kojom se bavio iz velikog entuzijazma. Jugoslovensku zabavnu i džez muziku Živanović je mnogo obogatio svojim velikim znanjem i delatnošću, radeći do poslednjeg dana. Živanovićeva mnoga ostvarenja trajno su zabeležena u istoriji jugoslovenskog džez stvaralaštva.
Bio je jedan od najplodnijih muzičkih stvaralaca za decu.
U vreme kada se intezivno bavio instrumentom, važio je za jednog od najinventivnijih i najboljih solista na klarinetu i bariton saksofonu. Kao instrumentalista sa uspehom je nastupao na koncertima u zemlji i inostranstvu (Nemačka, Austrija, Rumunija, Amerika). Kao solista, ovaj vrsni umetnik je svoju zemlju predstavljao u Berlinu na koncertu iz serije „Muzika ne poznaje granice".
Na festivalima zabavne muzike nastupao je kao dirigent. Bio je dirigent i Zabavnog orkestra RTB.
Jedno vreme je radio kao prvi klarinetista Simfonijskog orkestra RTV Beograd. Odlično je poznavao aranžerski zanat, te je i na tom polju ostavio veliki doprinos i neizbrisiv trag.
Popis dela
Komponovanjem počinje da se bavi 1950. Njegov stvaralački opus je ogroman:
VOKALNO-INSTRUMENTALNE ZABAVNE MELODIJE
„Čekanje", „Ako smo bili tuđi" (Nada Knežević), “Stari hrast” i “Tragovi” (Krunoslav-Kićo Slabinac), „Ne laži" (Dušan Jakšić), „Susret na Baš-čaršiji", „Zar ne znaš da te volim?", „Osmeh mi daj", „Kada ćeš mi doći?" „Ja te zovem, ljubavi", „Jedno popodne", „Jedne noći" (Dragan Stojnić), „Strepnja", „Kad ćeš reći da me voliš?", „Maj", „Naše zadnje veče" „Priča iz Sevilje", „Čekam", „Sada ne" (Beogradsko proleće, Arsen Dedić), „Prolećni dan" i „Dođi kad zima prođe" (Bisera Veletanlić), „To nije san" itd.
Muzika za balet stare američke balade „Frenki i Džoni" za Savremeno pozorište u Beogradu 1962 godine.
Baletsku svitu „Biljana" 1963 godine. Baletska numera za muzički komad „Betina" za Savremeno pozorište.
Napisao je i baletsku muziku za film Save Mrmaka „Zvižduk u osam". Za ovu prvu filmsku reviju kod nas, Živanović je komponovao dve baletske numere: „Vespa" i „Luna-park".
Muzika za pozorišnu predstavu „Lek protiv starenja".
Svojom kompozicijom „Bluz za klarinet", Živanović je predstavljao zemlju na koncertu „Džez na Jelisejskim poljima" u Berlinu.
Za Televiziju 1965, godine piše „Rapsodiju za alt saksafon i simfoniski orkestar" koja je izvedena iste godine u Ostendeu (Belgija), na Nord See festivalu.
„Balada za alt saksofon", „Invencija za alt saksofon".
„Balada za usnu harmoniku".
MUZIČKA DELA ZA STANDARDNI DžEZ ORKESTAR
„Napušten vrt", „Proletnji pejzaž", „Saloma", „Veseli ritam", *„Pesma", „Minijature", „I tako svakog dana", „Maštanje", „Sutivanske noći".
DEČJE PESME
Mihajlo Živanović je kompozitor koji je napisao najviše pesama za decu na temu prijateljstva i drugarstva. „Ruku pod ruku" i *„Carstvo u drugarstvu" su sigurno najpoznatije iz tog ciklusa. Ove, i druge pesme („Bakine priče", „Oko stuba za reklame", „Balada o crnom cilindru"…), pevali su: Dečji hor RTB, Branko Milićević, Predrag Panić i Dragan Laković.
MUZIKA ZA TELEVIZIJSKE SERIJE
Poslednjih 10-ak godina života, bio je redovan saradnik Dečjeg programa Televizije. Komponovao je muziku za dečje TV serije: „Kocka, kocka, kockica", „Kolariću Paniću", „Put oko sveta za osam nota", „Cvrčkov album" i „Čik pogodi". Ove dečje kompozicije snimljene su na gramofonskim pločama PGP-a, a na još desetak raznih ploča nalaze se njegove kompozicije u interpretacijama popularnih pevača toga vremena.
Za emisiju Beogradske televizije - „Trka", Živanović je komponovao baletsku svitu „Biljana platno beleše" na motive istoimene narodne melodije. Ovo je jedan od prvih pokušaja kod nas da se narodni melos koristi za pisanje baletske zabavne muzike.
Priznanja i nagrade
Mihailo Živanović je dobitnik mnogobrojnih nagrada na umetničkom polju. Navedimo neke od njih:
I nagrada žirija kritike i II nagrada stručnog žirija za zabavnu melodiju „Priča sata", na Festivalu zabavnih melodija u Opatiji 1959.
II nagrada za laku orkestarsku muziku Jugoslovenske Radio-Talevizije za delo „Rapsodija za klarinet i orkestar", 1961.
II nagrada stručnog žirija na festivalu Beogradsko proleće 1961 za „Rapsodiju za klarinet i simfonijski orkestar" (I nagrada nije dodeljena).
Veliko priznanje Mihailu Živanoviću, Spomen-plaketa Beograd 1944-1984. povodom obeležavanja 40-godišnjice oslobođenja Beograda.
I nagrada 1974. godine za „Rapsodiju za klarinet" na konkursu JRT za laku orkestarsku muziku.
I nagrada u Radencima (Slovenija) za „Skicе za klarinet".
brojne nagrade stručnog žirija i publike na raznim festivalima: Beogradsko proleće 1968, 1972, 1973, dok je 1974. godine nagrađen za najbolji aranžman u kategoriji romansi.
brojne nagrade na festivalima JNA (I nagrada za pesmu inspirisanu vojničkim životom na Armijskom festivalu. Pesmu “Stari hrast”, pevao je Krunoslav-Kićo Slabinac, kao i I nagrada 21. XII 1984. za pesmu ”Leti, leti, plava ptico”) 1970, 1971, 1972. i 1982. godine.
nagrade Radio-Beograda i JRT za dečju muziku (1970. III nagrada na konkursu JRT za pesmu „Oko stuba za reklame", 1971. III nagrada na konkursu JRT za pesmu „Balada o crnom cilindru").
nagrada u Japanu za dečju pesmu “Kišne kapi”.
Odlikovan je ordenom rada sa Srebrnim vencem.
II nagrada (I nije dodeljena) na Jugoslovenskom takmičenju mladih umetnika izvođača u Skoplju 1954.
Za aktivnost na muzičkom polju odlikovan je 0rdenom rada sa srebrnim vencima.
nagrada Udruženja kompozitora Srbije.
I nagrada u Beču kao solista na klarinetu za izvodjenje Arti Šoovog koncerta za klarinet i orkestar. Pratio ga je Džez orkestar KUD „Branko Krsmanović".
I nagrada Udruženja kompozitora Srbije za ,,Fantaziju" komponovanu za revijski orkestar (ovo je najdraže priznanje kompozitoru).
„Dnevnik" Radio-Beograda ozvučen je tada novom muzikom koja je odabrana na internom konkursu. Mihailo Živanović je autor ove muzike čiji ritmički pokret kao da u osnovi imitira rad teleprintera.
Dobitnik Spomen-plakete ,,Beograd 1944-1984". povodom obeležavanja 40-godišnjice oslobođenja Beograda, Skupština grada Beograda mu je dodelila ovo priznanje kao istaknutom pojedincu — umetniku značajanom za razvoj Beograda, 25. decembra 1984. godine.
Zlatna medalja Saveza kompozitora Jugoslavije kao znak priznanja za zasluge i rad na propagiranju i afirmisanju jugoslovenskog muzičkog stvaralaštva, 1970. godine (povodom 20-setogodišnjice osnivanja Saveza kompozitora Jugoslavije).
Plaketa Radio-Beograda povodom Dana RTB za dugogodišnji doprinos programa Radio-Beograda, 1. XI 1986.
Literatura
Dvadeset pet godina Muzičke akademije u Beogradu 1937-1962, Grafos, Beograd, 1963, str 107.
40 godina Fakulteta muzičke umetnosti (Muzičke akademije) 1937-1977, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd, 1977, str 89.
Pedeset godina Fakulteta muzičke umetnosti (Muzičke akademije) 1937-1987, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd, 1988, str 141.
Anton Eberst: Klarinet i klarinetisti, Forum, Novi Sad, 1963.
Leksikon jugoslavenske muzike, Zagreb, 1984, sv. II, str 569.
Petar Luković Bolja prošlost, Prizori iz muzičkog života Jugoslavije 1940 – 1989, Mladost, Beograd, 1989, str. 9, 16, 18, 21, 22, 26, 35 i 36.
