Maršal Jugoslavije

Epolete za rame Maršala Jugoslavije za sva tri vida JNA od 1943 do 1980. godine.

Maršal Jugoslavije (sl. Maršal Jugoslavije; mak. Maršal na Jugoslavija) je bilo najviše vojno zvanje u Jugoslovenskoj narodnoj armiji.

Istorija vojnog zvanja

Odluka o dodeli naziva maršala Titu.

Jedini Maršal Jugoslavije bio je predsednik SFRJ Josip Broz Tito. Ovaj naziv je dobio, kao Vrhovni komandant NOV i POJ, na Drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu, 29. novembra, 1943. godine, odlukom Predsedništva AVNOJ-a na predlog slovenačke delegacije a objavljeno je kasnije u Službenom listu DFJ broj 1. od 1945. godine.

Zvanje je dodeljeno za:

Genijalno rukovođenje operacijama Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, i za sposobnost i istrajnost koju je pokazao u njenom stvaranju i njenom vojničkom i političkom podizanju na sadašnji stepen

Ovo vojno zvanje je Tito koristio kao najviši vojni čin jer pored toga što je bio predsednik države, bio je i vrhovni komandant oružanih snaga SFRJ. Takođe je poznato da su uniforme maršala bile različite zavisno od svečanosti. To su bile uniforma kopnene vojske (SMB), vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane (RV i PVO), ratne mornarice (RM) i pet svečanih: mišsiva, svetloplava, tamnoplava, bela i teget. Od 1943. do 1980, za Tita su napravljene 27 uniformi i sve se one čuvaju u Muzeju istorije Jugoslavije.

Smrću Josipa Broza Tita 4. maja 1980. zvanje maršal Jugoslavije je formalno prestalo da postoji, a vrhovni komandant oružanih snaga je postao predsednik Predsedništva SFRJ.

Sektori kabineta vrhovnog komandanta

Kabinet vrhovnog komandanta JNA bio je vojno, bezbednosno i savetodavno telo u JNA stavljen u službu vrhovnom komandantu. Postojao je u periodu od 1944. do 1980. godine i nalazio se u sastavu Maršalata Jugoslavije.

Sektori kabineta vrhovnog komandanta su se satojali iz nekoliko odeljenja:

1. odeljenje:

• Načelnik kabineta vrhovnog komandanta JNA

• Pomoćnik načelnika kabineta vrhovnog komandanta JNA

• Ostali pomoćnici i službenici

2. odeljenje:

• Glavni šef bezbenosti (ađutant) vrhovnog komandanta JNA

• Sekretar glavnog šefa bezbenosti (ađutanta) vrhovnog komandanta JNA

3. odeljenje:

• Odeljenje za bezbednost Maršalata Jugoslavije

Ađutanti vrhovnog komandanta

Kao vrhovni komandant maršal Jugoslavije je imao i svog ličnog pratioca (ađutanta). Ađutant vrhovnog komandanta je bio vojno lice u vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Radio je u Kancelariji vrhovnog komandanta Jugoslovenske narodne armije a zaduženja su mu bila: glavni šef bezbenosti i zaštite vrhovnog komandanta, koordinator bezbednosnih službi SFRJ. Ađutant je bio direktno podređen vrhovnom komandantu i načelniku kabineta. Od 1941. do 1943. godine Tito je kao generalni sekretar pre uvođenja zvanja imao dva lična pratioca. Zvanje ađutant uvedeno je 1943. godine.

Lični pratioci

• Jaša Rajter (1941)
• Boško Čolić (1941—1943)

Ađutanti

• Boško Čolić (1943—1945)
• Milan Žeželj (1945—1962)
• Luka Božović (1962—1966)
• Anđelko Valter (1966—1971)
• Marko Rapo (1971—1976)
• Đuka Balenović (1976—1977)
• Tihomir Vilović (1977—1980)
• Zvonimir Kostić (1980)

Zanimljivosti

• Dugo posle rata Tito se u skoro svim prilikama pojavljivao u uniformi. Jedom prilikom mu je Vladimir Dedijer to zamerio, što je Tita razljutilo te je odgovorio da bih bio presrećan kada bih Jugoslavija imala 16 miliona intelektualaca pa onda nebih morao da nosi uniformu. Za razliku od njih seosko stanovništvo obožava uniformu.^[1]

Povezano

• Maršal
• Josip Broz Tito
• Jugoslovenska narodna armija

Reference

1. Tito čovek sa stilom, 25. 07. 2014., Pristupljeno 28. 07. 2014.

Literatura

• Vojna enciklopedija. Vojnoizdavački zavod Beograd, 1975. godina.