Majda Potokar (1. mart 1930 - 25. april 2001) bila je slovenska teatarska i filmska glumica.
Biografija
Rođena je 1. marta 1930. godine u Ljubljani, Slovenija. Otac joj je bio glumac, Lojze Potokar.
Završila je Akademiju za pozorište, radio, film i televiziju u Ljubljani. Diplomirala je 1952. godine i postala član Slovenačkog Narodnog pozorišta ljubljanske „Drame“.[1] U slovenačkom pozorištu ostala je da radi do penzije 1990. godine.
Radila je sa mnogim slovenačkim režiserima. Najviše je sarađivala sa Francom Štiglicom u čijim je filmovima igrala.
Glumila je uloge složenih karaktera ženskih sudbina klasičnog i modernog dramskog repertoara.
Zahvaljujući melodičnom glasu, dobijala je mnogobrojne uloge u radio dramama.[2]
Umrla je 25. aprila 2001. godine u Ljubljani.
Karijera
Četiri decenije bila je član ljubljanskog Narodnog pozorišta „Drama“. Raznolikost uloga u kojima je igrala, impresionirala je publiku. Ostala je zapamćena kod različitih generacija zahvaljujući raznovrsnoti likova koje je igrala.
Uloge poput Micke u „Kranjskoj komediji“, Elektre u „Orestijadi“, Kordelije u „Kralja Lira“, Gertrude u „Hamletu“, Ane u „Dnevniku Ane Frank“ donele su joj slavu.[3]
Talenat i umetničku kreativnost dokazala je u ulogama slovenačkog filmskog stvaralaštva 1948. godine. Među napopularnijim filmovima bili su „Ne plači“, „Petar“, „Crvene uši“, „Ovo je Vipers“ i „Kada su sazrele jagode“.
Dobila je najveće priznanje za glumačka ostvarenja u Sloveniji. Zbog svojih individualnih i kreativnih snaga iznad proseka pozorišnih ostvarenja, zauzimala je jedno od prvih mesta pozorišnih umetnika.
Talenat Majde Potokar ogledao se boljom glumom u drami nego u komediji i tragediji, što se nije moglo često videti na sceni. Karakteristačna je bila po svojoj prefinjenosti, osećaju za meru, osetljivosti i umetničke odgovornosti. Bila je u stanju da „oživi“ čak i male uloge.
Nagrade
Najznačajnija nagrada koju je dobila - Borštnikov prsten 1985.[4]
Filmske uloge
Nagrade
- Zlata arena, Pulj 1963, za ulogu Branke iu Lažnivki
- Srebrna arena, Pulj 1971
- Carica Teodora, Niš 1971, za ulogu Zefe u Rdečem klasju
- Igralka leta, Celje 1977, za ulogu Rozi u filmu To so gadi
- Priznanje Metod Badjura, Celje 1983, za uloguuv filmu Kronika upora (Trije prispevki k slovenski blaznosti)
Izvori
Vanjske veze
