Ljudmila Vladimirovna Rudenko (rus.Людмила Владимировна Руденко; Lubni, 27. jul1904 — Lenjingrad, 4. mart1986) je bila sovjetska šahistkinja i drugi ženski svetski šampion u šahu od 1950. do 1953. Rudenko je bila internacionalni majstor FIDE i ženski internacionalni majstor.
Rođena je u mestu Lubni u regionu Poltava (Ruska Imperija). Otac je naučio da igra šah kad je imala 10 godina iako ju je u početku više privlačilo plivanje. Posle srednje škole preselila se u Odesu gde je diplomirala ekonomiju. Ljudmila Rudenko je postala šampion Odese u plivanju na 400 m prsnim stilom. Njeno zanimanje bilo je ekonomski planer za Sovjetski Savez, a šah joj je bio samo hobi.
Počela je da igra na šahovskim turnirima 1925. pošto se preselila u Moskvu. Kasnije se preselila u Lenjingrad gde je srela naučnika Lava Davidoviča Goldštajna za koga se i udala; 1931. godine dobili su sina. U Lenjingradu je 1929. počela da trenira šah s šahovskim majstorom Petrom Romanovskim. U vrh svetskog ženskog šaha ušla je tek kad je imala oko 40 godina.
Svetska šampionka u šahu Vera Menčik poginula je 1944. u Londonu za vreme vazdušnog napada, i tako je posle rata u zimu 1949-1950. Svetska šahovska federacija (FIDE) organizovala u Moskvi turnir da se dobije novi ženski šampion. Takmičilo se šesnaest žena iz dvanaest zemalja, a četiri sovjetske igračice zauzele su prva četiri mesta.
Pobedila je Ljudmila Rudenko i držala titulu svetske šampionke dok nije izgubila od Elizavete Bikove 1953. godine u sledećem ciklusu. Posle rata treneri Ljudmile Rudenko bili su Aleksandar Toluš i Grigorij Levenfiš.
Literatura
Graham, John (1987). Women in Chess, Players of the Modern Age. McFarland & Company.
