Jan Ulrih (nem. Jan Ullrich; 2. decembar 1973) je bivši nemački profesionalni biciklista. Najveći uspeh ostvario je 1997. godine, kada je osvojio Tur de Frans. On je do danas jedini nemački pobednik Tura.
Najveći Ulrihovi uspesi su pored pobede na Tur de Fransu 1997. godine, zlato i srebrna medalja na Olimpijskim igrama 2000. u Sidneju i pobeda na Vuelta a Espanji (šp.Vuelta a España) 1999. godine.
Amaterska karijera
Ulrih je prvu trku osvojio sa devet godina. 1988. je bio šampion DR Nemačke. Pohađao je sportsku školu u Berlinu, koja je zatvorena dve godine nakon pada Berlinskog zida. On, njegov trener i suvozači, pridružili su se amaterskom timu u Hamburgu, sa kojim je Ulrih 1991. godine, osvojio peto mesto na svetskom prvenstvu u sajklo krosu.
1993. godine, Ulrih je, sa 19 godina, osvojio amatersko svetsko prvenstvo u Oslu. Iste godine je Lens Armstrong osvojio svetsko prvenstvo za profesionalce.
Profesionalna karijera
Početak karijere
Ulrih je 1994. godine postao profesionalac u timu Telekom i prve godine je osvojio treće mesto na svetskom prvenstvu u vožnji na hronometar. Naredne godine je osvojio nacionalno prvenstvo u vožnji na hronometar i završio drugi u trci Limusin. Ulrih je nameravao da vozi Tur de Frans 1995. godine, ali je Gedfrot smatrao da je previše rano i poslao ga je da vozi malu etapnu trku u Nemačkoj. Ulrih je kasnije te godine vozio Vuelta a Espanju, ali je napustio tokom 12 etape.
1996
1996. godine, Ulrih se odrekao mesta u Nemačkom timu za Olimpijske igre da bi vozio svoj prvi Tur de Frans. Na prologu je izgubio 33 sekunde od Španca Migela Induraina. Ulrih je bio daleko sve do sedme etape, kada je Indurain izgubio 4 minuta, a Ulrih je ostao 22 sekunde iza suvozača, Bjarnea Risa. Na narednoj etapi ostao je još 40 sekundi iza Risa. Nakon devete etape, Ulrih je bio peti, minut i po iza Risa koji je bio lider. U završnici Tura, u brdima, Ulrih je došao do drugog mesta, ali je bio četiri minuta iza Risa. Ulrih je zatim pobedio na hronometru, na etapi 18, što mu je bila prva pobeda na Turu i uzeo je 2 minuta Risu. Svoj prvi Tur završio na drugom mestu, 1' 41" iza Bjarnea Risa, uz osvojenu klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.
1997
Pre Tura 1997. godine, Ulrih je imao etapnu pobedu na Turu Švajcarske i osvojio je nacionalno prvenstvo u drumskoj vožnji. Na Tur je došao kao jedan od favorita. Na otvaranju Tura, na prologu, osvojio je drugo mesto. Na devetoj etapi, prvoj brdskoj, Ulrih je radio za Risa, tek kada je Rišar Virenk napao, Ulrih je reagovao. Bjarne Ris se mučio da prati i završio je 30 sekundi iza Rišara Virenka, Marka Pantanija i Jana Ulriha. Na desetoj etapi, nakon što je Ris opet otpao, Ulrih je otišao do timskog vozila da traži dozvolu za napad, dobio je dozvolu, vratio se, napao i završio minut ispred Pantanija i Virenka i uzeo je žutu majicu. Ulrih je zatim pobedio na etapi 12, na hronometru, tri minuta ispred drugoplasiranog u generalnom plasmanu, Rišara Virenka. Marko Pantani je napao na Alp du Ezu, ali je uzeo samo 47 sekundi, zaostajao je devet minuta. Narednu etapu osvojio je Pantani, alu je Urlih opet limitirao gubitak i na hronometru, na zadnjoj etapi, Urlih je potvrdio svoju pobedu, postavši prvi Nemac koji je osvojio Tur de Frans, a sa svoje 23 godine, četvrti najmlađi pobednik Tura.
Nedelju posle Tura, Ulrih je osvojio klasik u Hamburgu, a zatim je završio drugi na velikoj nagradi Švajcarske. Ulrih je proglašen za sportistu godine u Nemačkoj.
1998—1999
1998. godine opet su se borili Ulrih i Pantani za pobedu na Turu. Urlih je pobedio na hronometru, na sedmoj etapi i uzeo je lidersku majicu, koju je imao sve do etape 15, kada je Marko Pantani sjajnom vožnjom na Galibijeu uzeo Ulrihu 9 minuta i preuzeo lidersku poziciju, Urlih je pao na četvrto mesto. Na etapi 16, Kol de Madelena, Ulrih je napao i jedino je Pantani mogao da ga prati. Na cilj su stigli zajedno i Ulrih je pobedio u sprintu i pomerio se na treće mesto. Ulrih je pobedio i na hronometru, na zadnjoj etapi i osvojio je drugo mesto i klasifikaciju za najboljeg mladog vozača, a kasnije je osvojio treće mesto na Vuelta Kastilja Leon trci.
Ulrih je zbog povrede morao da propusti Tur de Frans 1999. godine, pa je nastupao na Vuelti.
Pobedio je na prvoj brdskoj etapi, u sprintu, a Abraham Olano je uzeo lidersku majicu. Nakon hronometra na osmoj etapi, Olano je učvrstio svoju prednost, pobedivši minut ispred Ulriha. Ulrih je na 11 etapi uzeo 30 sekundi Olanu, a na 12 etapi je uzeo lidersku majicu. Olano je vozio sa slomljenim rebrom i izgubio je sedam minuta, zbog čega je kasnije napustio Vueltu. Gonzales Galdeano se tada popeo na drugo mesto i postao je pretnja za Ulriha. Na etapi 18, Banesto i drugi španski timovi su napadali Ilriha, koji se mučio na zadnjem usponu, ali je limitirao svoj gubitak. Na hronometru na zadnjoj etapi, Ulrih je osvojio tri minuta ispred Gonzalesa i povećao je svoju prednost u generalnom plasmanu na četiri minuta i osvojio je Vueltu. Nakon Vuelte, Urlih je osvojio svetsko prvenstvo u vožnji na hronometar, ispred Šveđanina Mihaela Andersena i Britanca Krisa Bordmana
2000—2003
Od 1999. godine, počela je sedmogodišnja dominacija Lensa Armstronga. 2000. godine su se po prvi put takmičili jedni protiv drugih, Ulrih, Armstrong i Pantani. Na prvoj etapi, Ulrih je izgubio 20 sekundi od Armstronga, a Pantani preko dva minuta. Na desetoj etapi, Ulrih je izgubio četiri minuta od Armstronga, koji je tada uzeo žutu majicu. Armstrong je na kraju osvojio Tur sa šest minuta ispred ispred Ulriha, koji je završio drugi i osvojio klasifikaciju za najboljeg mladog vozača. Nakon Tura, Ulrih je osvojio osvaja zlato na olimpijskim igrama u drumskoj vožnji, a u vožnji na hronometar osvojio je drugo mesto, Armstrong je bio treći.
2001. godine, osvojio je klasik u Dortmundu, a u sklopu priprema za Tur de Frans, vozio je Điro d’Italiju i završio je na 52 mestu u generalnom plasmanu. Pre Tura, osvojio je nacionalno prvenstvo u drumskoj vožnji. Na Tur de Fransu, opet je završio iza Armstronga, a osvojio je po treći put klasifikaciju za najboljeg mladog vozača. Nakon Tura, Ulrih je osvojio svetsko prvenstvo u vožnji na hronometar po drugi put u karijeri.
U junu 2002. godine, Ulrih je nio pozitivan na amfetamin, zbog čega je otpušten iz tima Telekom i suspendovan na šest meseci. Pravdao se da je koristio amfetamin uz ekstazi i zbog toga što nije amfetamin koristio sa namerom da poboljša svoje perfomanse, dobio je minimalnu suspenziju.
U martu 2003. Urlih se vraća biciklizmu, u timu Bjanki. Ostvario je jednu pobedu u Nemačkoj, a Lijež—Bastonj—Lijež je završio na 29 mestu. Tur de Frans 2003. je bio prvi posle dosta godina na kojem Ulrih nije bio favorit. U prvoj nedelji, bio je bolestan i skoro se povukao. U Alpima je izgubio dva minuta od Armstronga, da bi na hronometru vratio minut i po. Na jednoj brdskoj etapi, Armstrong je pogođen od strane navijača i pao je, a Ulrih je čekao da se oporavi, na kraju je Armstrong uzeo Ulrihu 40 sekundi i hronometar je odlučivao. Na hronometru, Ulrih je pao i sve je bilo gotovo, završio je drugi, 1' 11" iza Armstronga. Ulrih je proglašen za sportistu godine u Nemačkoj.
2004—2006
2004. godine, Ulrih se vraća u tim Telekom, koji se sada zvao T-Mobile. Osvojio Tur Švajcarske i došao je opet kao favorit na Tur de Frans. Završio je na četvrtom mestu, što je bilo prvi put da je završio ispod drugog mesta.
2005. Ulrih je opet lider tima, na Turu Švajcarske je osvojio treće mesto. Na Tur de Fransu, Ulrih nije mogao da prati Armstronga i Ivana Basa pi brdima i trudio se da saluva treće mesto, ispred Majkla Rasmusena. Na hronometru, Ulrih je završio drugi, iza Armstronga, a Rasmusen je imao nekoliko padova i menjao je bicikl i Ulrih je uzeo dovoljno vremena i osvojio je treće mesto.
Na kraju Tura 2005. godine, Armstrong je završio karijeru, a Ulrih je odlučio da vozi još godinu ili dve. Vozio je Điro u sklopu priprema za Tur, gde je pobedio na hronometru ispred Ivana Basa. Điro je zbog povrede napustio na etapi 19. Nakon Đira, Ulrih je osvojio po drugi put Tur Švajcarske.
Tokom Đira, Ulrih je spominjan u doping skandalu, što je poricao. Ipak, dan pre Tur de Fransa, Ulrih je suspendovan, kao i Ivan Baso. Ulrih je otpušten iz tima.
26. februara 2007. godine, Ulrih je završio karijeru, izjavivši da nikada nije varao.
Doping
Nakon što je suspendovan sa Tur de Fransa, Ulrih je otpušten iz tima, što je objavljeno tokom 18 etape Tura. Ulrih je rekao da nije zaslužio takav tretman. 3. avgusta 2006. godine, ekspert za doping, Varner Frank, izjavio je da Ulrih treba da uplati oko 35 hiljada eura zbog dopinga. Sud u Nemačkoj je to odbacio zbog nedovoljno dokaza o umešanosti Ulriha u doping aferu nazvanu „operacija telo” (šp.operation puerto).
14. septembra 2006. godine, iz Ulrihove kuće su, dok je on bio na medenom mesecu sa novom ženom, uzeti dnk uzorci. 4. aprila 2007. potvđeno je da se Ulrihova dnk poklapa sa uzorcima devet kesa krvi, uzetih iz kancelarije Eufemijana Fuentesa.
2008. Nemačka je zatvorila svoj slučaj protiv Ulriha, proglssivši ga nedužnim. 2010. godine, Švajcarska je zatvorila svoj slučaj, jer Ulrih više nije bio član Švajcarske biciklističke federacije.
U februaru 2012. godine, svetska antidoping agencija je proglasila Ulriha krivim za doping i poništeni su mu svi rezultati od maja 2005. godine.
2013. sam Ulrih je priznao korišćenje dopinga.
Odbijanje da vrati olimpijske medalje
Nakon što je Lens Armstrong priznao da se dopingovao, vratio je bronzanu medalju osvojenu 2000. godine, a isto je zatrašeno i od Ulriha.
Ulrih je osvojio zlato u drumskoj i srebro u vožnji na hronometar. Ulrih je odbio da vrati medalje, govoreći da nije koristio ništa što nisu ostali u tom periodu. Do danas, nisu mu poništeni rezultati na Olimpijskim igrama.
Privatni život
Ulrih je živio u Merdingenu, od 1994. do 2002. godine, sa svojom ženom, sa kojim ima kćerku. 2003. godine, preselili su se u Minsterligen, u Švajcarsku, a 2005. su se razveli. Ulrih je ostao , a njegobs bivša žena se vratila sa kćerkom u Merdingen.
U septembru 2006. Ulrih se ponovo oženio. Sa sadašnjom ženom ima tri sina.
2015. godine, Ulrih je pobedio na Kriterijumu Hengel u Holandiji.
_pictogram.svg){kind=small}
