Fajumski basen nalazi se oko 25 kilometara zapadno od reke Nil, 70 kilometara jugozapadno od Kaira. Tu se nekada nalazilo jezero Merid, danas poznato kao Jezero Karun (Birket el Qarun). Površina ovog jezera se nalazi u kriptodepresiji (-45 metara).
Epipaleolit
Epipaleolitska kultura Fajum B je starija je od Fajuma A. Uzrok toj inverziji je taj što su lokaliteti Fajum B bliži obali preostalog jezera, pa se logično pretpostavljalo da je nivo jezera opadao i samim tim da je Fajum B mlađi.
Ali Fred Vendorf (Fred Vendorf) i Romuld Šild (Romuald Schild), su dokazali da je nivo jezera oscilirao i da je Fajum B stariji od Fajuma A.
Veza između ove dve kulture je sličnost u kremenim vrhovima strela sa konkavnom osnovom. Prelaz između Fajum B i Fajum A jeste prelaz između sakupljanja i proizvodnje hrane, a hijatus između njih traje oko 1 500 godina.
Neolit
Neolit na Fajumu A počeo je oko 5300/5200 i trajao je do 4100/4000 p. n. e, uporedo sa Merimdeanom i El-omarienom.
Lokaliteti neolitskog Fajuma A poznati su na severnoj strani Fajumskog basena, ali svuda oko jezera. Tompson je istraživala niz brdašaca (komovi) na severnoj strani, koja je označila: W, Z1, M, K.
Staništa
Staništa nisu nađena osim nekoliko zaklona od vetra, ali se pretpostavlja da ih je bilo oko 17 ili više.
Na komu W, na površini 200x170 metara, postojao je kulturni sloj debljine 3o centimetara- 1.7 metra i u njemu je nađeno oko 250 ognjišta.
Nađeni su ukopani silosi u obliku velikih pletenih korpi. Smatralo se da pripadaju celoj zajednici u njima je otkriveno zrnevlje: pšenica i ječam.
U ukopanim vatrištima nađeni su u nekoliko slojeva lonci za kuvanje sa ostacima ribljih ili drugih kostiju.
Na komu K otkriveno je 56 silosa od koji je 9 još uvek sadržavalo žitarice i drugo semenje. U neposrednoj okolini pronađeno je još 109 silosa. U nekim su konstatovani keramika i srpovi.
Lov je još uvek relativno zastupljen, a naselja su bila vrsta sezonskih kampova, s tim što su te sezone nekad duže trajale, a sami kampovi su bili nešto veći od onih u Karunien kulturi.
Keramika
Keramika je loše fakture i loše pečena. Dominiraju zdele (pravougaone sa »kljunom«). Keramika je prilično nerazvijena. Oblici su nerazuđeni, od grube loše pečene gline kojoj se dodaje slama.
Oblici posuda su duboke zdele i lonci, sferični i mrke boje, pravougaone zdele crveno polirane sa tankim premazom ljubičasto crvene boje, nađena je posuda sa tri bradavičaste noge i posuda na koničnoj prstenastoj nozi.
Crno polirana keramika je slučajan proizvod pečenja (kada posuda upadne u pepeo pocrni zbog nedostatka vazduha, i pod uticajem ugljenika).
