Crvenofiguralni stil je tehnika oslikavanja vaza u staroj Grčkoj oko 500. p. n. e, koji se kasnije proširio i u južnu Italiju. Ova tehnika se zasniva na bojenju pozadine u crno, dok figure ostaju neobojene i posle pečenja dobijaju crvenkastu boju. Slikar Andokidas je prvi počeo da primenjuje ovu tehniku, koja je ubrzo potisnula do tada primenjivanu tehniku crnih figura, jer je omogućila mnogo veću slobodu prikazivanja. Ovaj stil je ostao dominantan do kasnog 4.v.pne. i doneo je neke od najznačajnijih primera slikarstva stare Grčke.
Tehnika
Izrada vaza u stilu crvenih fugura na crnoj podlozi zahtevala je blisku saradnju između grnčara i slikara. Grnčar bi oblikovao vazu, i isporučio je slikaru dok je glina još vlažna. Pošto je vaza dobijala boju tek nakon pečenja, slikar je slikao po sećanju i nije mogao da vidi kako će slika izgledati. Boje su se mogle nanositi samo dok je glina vlažna, pa je slikar morao brzo da radi. To je značilo da su se nanosile hiljade preciznih nevidljivih linija za veoma kratak vremenski period.
Uprkos ovim ograničenjima, slikari su razvili prefinjen i detaljan stil. Slikari ranije epohe, koji su koristili stil crnih figura, bili su primorani da striktno razdvajaju figure, jer su svi elementi bili u istom planu i bojeni u istu boju. Nasuprot tome, crvene figure su mogle biti slobodno iscrtavane i isticale su se na crnoj pozadini kao da su osvetljene na sceni. Mnogo prirodniji odnos crvenog na crnom i veći dijapazon boja koje su se mogle koristiti omogućio je slikarima da unose anatomske detalje u većem obimu i mnogo preciznije. Postignut je naturalizam kakav ranije nije viđen.
Slikari
Povezano
