Albin Vilhar

Albin Vilhar
1902.	februar 1902.
Postojna	PostojnaAustrougarska, danas Slovenija
1975.	jul 1975.
Beograd	BeogradSFRJ, danas Srbija

1902. 1975. Albin Vilhar (Postojna, Slovenija 27. februar 1902 — 24. jul 1975, Beograd) klasični filolog, prevodilac i leksikograf.

Život i delo

Rođen je kao sedmo dete zanatlijske porodice u slovenačkoj Postojni. Pohađao gimnaziju u Šentvidu, koju su vodili katolički sveštenici. Započeo studirati teologiju u Ljubljani, ali je napušta posle godinu dana, te nastavlja studirati klasičnu filologiju u Ljubljani i Beču. Doktorat stiče na Ljubljanskom univerzitetu 1924. (Questiones Parthenianae, Izabrana pitanja o Parteniju). Kada je Istra pripojena Italiji, s drugovima beži u Jugoslaviju. Radi kao gimnazijski profesor u Novom Mestu u Sloveniji, premeštaju ga potom u Zaječar, gde predaje osam godina, onda radi u Niškiću, Novom Sadu, Sremskim Karlovcima i Zemunu do Drugog svetskog rata. Do odlaska u penziju, radio je u Drugoj muškoj gimnaziji u Beogradu i tamošnjoj Klasičnoj gimnaziji, od njenog osnivanja. Nekoliko godina bio je lektor za latinski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radeći u Zaječaru, upoznao je profesora istorije Vukosavu Rašić i oženio se njome. Dobili su sina Vladimira, neuropsihijatra.

Poznavao je klasične i moderne jezike (nemački, talijanski i engleski), uz maternji slovenački, i mnogo prevodio s njih. Sastavio je nekoliko rečnika (srpsko–talijanski, talijansko–srpski; nemačko–srpski, srpsko–nemački), gimnazijske udžbenike za latinski i engleski i latinsku čitanku. Prikupio je Latinske citate, koji su imali više od deset izdanja.

Preveo je Apuleja (Zlatni magarac), Marka Aurelija (Samom sebi), Platona (Menon, Gorgija, Država, Zakoni), Plutarha (Dion i Brut), Seneku (Pisma prijatelju), Prokopija iz Cezareje (Tajna istorija), Plinija Mlađeg (Pisma) i više latinskih tekstova u zborniku Poetika humanizma i renesanse I–II. Nagradu za najbolji prevod dobio je 1973. za Diogena Laertija (Život i mišljenja istaktunih filozofa). S modernih jezika dao je prevode Žlebnika (Istorija školstva), Frojda, Ozguda, Aksela Muntea, Sabine Osvalt, Džozefa Konrada, H. G. Velsa i drugih. Priredio je Legende o junacima starog Rima (Beograd 1967) i objavio više originalnih naučnih studija na srpskom, nemačkom i slovenačkom. Pisao je samo ćirilicom.

Autorska dela

• Doktorska disertacija: Izbrana vprašanja ο Parteniju, 1924.
• Đurđevdan i rimske parilije. 1926. Zaječar, godišnji izveštaj gimnazije.
• Orfej i orfizem. Studija ο grčkoj religiji, 1931. Ljubljana
• zur Bellerophonsage: Philologische Wochenschrift, 1927.
• Zu Vergils Handschriften, Philologische Wochenschrift, 1928.
• Latinski citati, 11 izdanja. Matica srpska i „Dereta“, 2002.
• Čitanka za V razred gimnazije (Latinska), 1929.
• Udžbenik latinskog jezika za I razred gimnazije, 1966.
• Udžbenik latinskog jezika za II razred gimnazije, 1966. Oba ova udžbenika štampana su i na albanskom jeziku.
• Legende ο junacima starog Rima, 1967. Narodna knjiga i „Dereta“, 2002.
• Udžbenik engleskog jezika (u zajednici sa puk. P. Ećimovićem) za vojne akademije, 1945.
• Srpskohrvatsko-slovenački rečnik, Ljubljana, 1927.
• Slovenačko-srpskohrvatski rečnik, Ljubljana, 1927.
• Nemačko-srpski rečnik, Beograd, 1941.
• Srpsko-nemački rečnik, Beograd, 1941.
• Italijansko-srpskohrvatski rečnik, Beograd, 1957.
• Srpskohrvatsko-italijanski rečnik, Beograd, 1963.

Prevodilački rad

Prevodio je sa slovenačkog, nemačkog, engleskog, latinskog, starogrčkog, italijanskog i francuskog jezika.

• Žlebnik: Opšta istorija školstva i pedagoških ideja, 1960. Naučna knjiga, Beograda.
• Žlebnik: Za plemenitije međuljudske odnose, Narodna knjiga Beograd.
• A. Vedam: Priručnik „B“ za radio-amatere, 1953. Tehnička knjiga, Beograd.
• Aksel Munte: Knjiga ο San Mikelu, 1969. Beograd.
• H. Dž. Vels: Rat planeta, 1951. Tehnička knjiga, Beograd.
• Džozef Konrad: Freja sa sedam ostrva, 1960. Džepna knjiga.
• Čarls Ozgud: Metod i teorija u eksperimentalnoj psihologiji, 1964. Savremena škola.
• Sigmund Frojd: Tumačenje snova I-II, 1969., Matica srpska.
• U knjizi „Poetika humanizma i renesanse“ u zajednici sa drugim prevodiocima je preveo tekstove sa latinskog i italijanskog jezika, 1963.
• Platon: Država, 1957. 1966.2002. Kultura, BIGZ.
• Platon: Gorgija ili ο solistima, Kultura, Beograd.
• Platon: Menon ili ο vrlini, Kultura, Beograd.
• Platon: Zakoni, Kultura, Beograd.
• Seneka: Pisma prijatelju, 1976. Matica srpska, „Dereta“, 2003.
• Apulej: Zlatni magarac, 1954. Novo pokoljenje, „Dereta“, 1993.
• Plutarh: Dion i Brut, 1964. Rad, Beograd i „Dereta“, 2002.
• Marko Aurelije: Samom sebi, Novi Sad, Matica srpska, Milprom 1999. Plato, 1999.
• Plinije Mlađi: Epistule, 1981. Srpska književna zadruga.
• Šmit: Rečnik mitologije, „Vuk Karadžić“, Beograd, 1974.
• Prokopije iz Cezareje: Tajna istorija, Matica srpska 1986.
• V. Buhvald, A. Holoveg, O. Princ: Grčki i latinski pisci antike i srednjeg veka, „Vuk Karadžić“, 1974.
• Evangelije po Luki, Beograd, 1937.
• Diogen Laertije: Životi i mišljenja istaknutih filozofa, BIGZ 1973. „Dereta“2003.

Priredio i preveo

U izdanju „Dečja radost“ 1952. i „Dereta“ 2002/2003.

• Danijel Defo: Robinzon Kruso
• Istočnjačke priče (Izbor)
• Andersen (Bajke izbor)
• Prema Servantesu: Don Kihot
• Grimove bajke (izbor)
• Džonatan Svift: Guliverova putovanja

Pored navedenih radova imao je više priloga u Profesorskom glasniku i „Domu i školi“, bio je urednik i redaktor za nemački, engleski i francuski jezik lista „Perfekat“ namenjenog učenju i usavršavanju jezika.

Skoro sve njegove knjige doživele su više izdanja, neke i po desetak. Za svoj prevodilački rad a posebno za prevod dela: „Životi i mišljenja istaknutih filozofa“ od Diogena Laertija 7. decembra 1973. godine dodeljena mu je prevodilačka nagrada Miloš N. Đurić.

Vanjske veze

• Slovenski biografski leksikon: Vilhar Albin^{[mrtav link]}