veljača - travanj - Turske pljačkaške čete izvesnog Zek Meleka se šire iz Bosne po Hrvatskoj (okolina Omiša, Splita, Trogira..., uništena tvrđava Zvoničac u Zagori), zvanično pomažu Hrvoja Vukčića.
mart? - Balša III popalio skadarsko selo Kalderon (spor oko dvojice hotskih glavara prebeglih od Balše).
7. 6. - Totalno pomračenje Sunca, u sh. krajevima prekriveno od 94% diska (Zagreb) do 80% (Vranje)[1].
16. 6. - Zek Melek sa četama napustio Bosnu po sultanovom pozivu, a Ishak-beg već sprema novu vojsku za haranje "zapadno od Bosne" (prema dubrovačkom pismu Sigismundu od 28. 6.); istog dana usorski vojvoda i požeški župan Ivan Gorjanski došao u Doboj (prvi pomen tog grada) - sakuplja se ugarsko-hrvatska vojska.
6. 7. - Jan Hus osuđen kao heretik i spaljen na lomači.
31. 7. - Engleski kralj Henry V obavešten o Southamptonskoj zaveri za smenu na prestolu - učesnici ubrzo pogubljeni.
1. 8. - Ivan Morović izveštava da je "čitava Bosna" protiv Ugarske i tvrdi da je od Turaka ugrožena i Srbija (u njoj je mir).
kolovoz, prva polovina - Sukobi ugarsko-hrvatskih i turskih četa u Usori, prvi zauzimaju tvrđavu Kovač od bosanskog vojvode Dubravčića.
ca. 10. 8. - Glavni ugarsko-turski okršaj se događa u župi Lašva - tursko-bosanska pobeda s mnogo zarobljenih velikaša (Morović, Gorjanski...), Hrvoje dao udaviti Pavla Čupora u volovskoj koži (osveta za uvredu).
Turske čete se nakon ovoga zaleću do Celja u Štajerskoj. Prvi put su napali Ljubljanu (poslednji 1492).
16. 8. - Sabor u Konstancu poziva poljskog kralja Vladislava da pomogne Ugarskom kraljevstvu u borbi protiv Turaka; ovaj posreduje dok Pipo Spano nije opljačkao poljske poslanike koji su se vraćali od sultana.
Švajcarska Konfederacija uzela Habzburzima kanton Aargau, njihovu postojbinu (vojvoda Friedrich IV. razbaštinjen od cara zbog podrške antipapi Ivanu XXIII.).