Želimir - Željko Bebek rođen 16. 12. 1945. godine je jugoslovenski rok muzičar, koji je najpoznatiji kao prvi pevač Bijelog dugmeta.
Bebek je rođen u Sarajevu. Rano je pokazao interes za muziku, zabavljajući majčine goste tako što je pevao pesme koje je čuo na radiju. Takođe je eksperimentisao sa harmonikom, ali ju je ostavio u trećem razredu osnovne škole, pošto je želeo da svira gitaru i peva, ali se učitelj nije složio, tako da je Željko završio sa mandolinom. Ubrzo je postao najbolji mandolinista u školi, pa mu je dozvoljeno da svira gitaru.
Sa šesnaest godina prvi put je zasvirao u bendu, u zabavnom klubu Druge gimnazije koji se zvao Eho 61, gde je upoznao Kornelija Kovača, Zorana i Fadila Redžića. Kada se grupe raspala, Bebek je nastavio da svira sa braćom Redžić sve do Fadilovog prelaska u Indekse. U to vreme Edo Bogeljić ga poziva u grupu Kodeks. Bio je pevač i ritam gitarista Kodeksa u 1960ima. Oko 1969. je upoznao Gorana Bregovića i grupa je počela da svira sa njim. 1969. godine sviraju u dubrovačkom Splendid baru, gde ih je uočio Italijan Renato Pacifiko i ponudio im da sviraju u njegovom klubu u Napulju. Grupa je prešala u Italiju i imala je više nego uspešnu karijeru sve dok Milić Vukašinović nije stupio u grupu, donevši sa sobom novi muzički uticaj i grupa je počela da zanemaruje Željka, pošto im više nije bio potreban pevač. Bebek je napustio grupu 1970, vratio se u Sarajevo i ponovo osnovao Nove Kodekse sa Edom Bogeljićem (koji je napustio Kodekse par meseci nakon što su otišli u Italiju). Grupa je imala malo uspeha i Željko je ubrzo morao da služi vojsku.
Nakon perioda neprijateljstva, 1972. (nakon Bebekovog povratka iz vojske) Bregović je pozvao Bebeka da peva sa njegovom novom grupom Jutro, koje se ubrzo transformisalo u Bijelo dugme.
Bebek je nastavio karijeru kao pevač i povremeni bas gitarista Bijelog dugmeta od 1974. do 1984. 1978. je snimio solo album "Skoro da smo isti" sa bubnjarom Điđijem Jankelićem, Edom Bogaljićem na gitari i Nevenom Pocrnjićem na klavijaturama. Album nije bio veliki uspeh. 1984, malo pre napuštanja Bijelog dugmeta, Bebek je snimio svoj drugi solo album "Mene tjera neki vrag". Grupu zvanično napušta 23. 4. 1984. godine. Svojim autorskim albumom iz 1985. "'Željko Bebek i Armija B" pokušava da se vrati na muzičku scenu, ali bez velikog uspeha.
Njegova solo karijera je bila naročito uspešna. Snimio je velike hitove, poput: Ko je mene prokleo, Šta je meni ovo trebalo, Da bog da te voda odnijela, Kako došlo, tako prošlo, Oprosti mi što te volim, Kučka nevjerna, Sinoć sam pola kafane popio (za koju je tekst napisao Bora Đorđević), Il' me ženi, il' tamburu kupi.
Kada su izbili ratovi u bivšoj Jugoslaviji, Bebek se preselio u Zagreb, gde nastavlja da živi i radi. Njegove izdavačke kuće su uključivale Taped Pictures i Kroaciju Rekords.
Učestvovao je u tri oproštajna koncerta Bijelog dugmeta 2005.
