Tvrdi kositar je skupni naziv za kositreneslitine, koje su tradicionalno sastavljene od oko 96 % kositra dok je ostatak bakar ili olovo (no nekada su korištene i slitine s većim postotkom olova). Suvremene slitine ovog tipa ne sadrže olovo, nego antimon, ili bizmut. Ove su slitine pretežno korištene za lijev odnosno izradu kositrene folije ili lima. Do početka 20. stoljeća ove su slitine služile za izradu kuhinjskog posuđa i jedaćeg pribora te vrčeva za pivu. Danas se najviše koriste u tehničke svrhe te za jeftini nakit i suvenire.
Povijest
Najstariji primjeri uporabe slitina ovog tipa pronađeni su u Egiptu,datira ih se oko 1450. godine prije Krista. Tvrdi je kositar u Europi do 19. stoljeća označavan žigovima za finoću slitine, identično kao i kod zlatnih i srebrnih predmeta (žig majstora, žig grada proizvodnje, žig za finoću slitine). Kao i zlatari i srebrnari i ljevači kositra imali su svoje cehove - obrtničke strukovne udruge. Kod nas je ljevača kositra bilo u Zagrebu i Varaždinu.[1][2]
Sastav nekih od slitina
96 - 99 % Sn, 1 - 4 % Cu za jedaći pribor i posuđe
92 - 96 % Sn, 0 - 4 % Cu, 4 % Pb za posude za piće
85 % Sn, 15 % Pb za druge primijene,odnosno za predmete koji ne dolaze u dodir s hranom ili pićima
Englezi za slitine ovog tipa koriste naziv pewter odnosno Britanija metal
Britanija metal: Sn 65–97 %, Sb 1–24 %, Cu 1–5 %, Bizmut 1–5 %
Feinzinn, Fini kositar,Feingut, Engleski kositar Reichsprobe, Nürnberger Probe
9 ili 10 dijelova kositra : 1 dio olova
Engleski kositar
100 dijelova kositra : 1 dio bakra
Vollgut
5 dijelova kositra : 1 dio olova
Halbgut (Nürnberg)
5 dijelova kositra : 1 dio olova
Halbgut (sjeverna Njemačka)
2½ dijelova kositra : 1 dio olova
Mankgut
3 dijela kositra : 1 dio olova
Dodatna literatura
Karl Richter (Hrsg.): Zink, Zinn und Blei. Eine ausführliche Darstellung der Eigenschaften dieser Metalle, ihrer Legierungen untereinander und mit anderen Metallen sowie ihrer Verarbeitung auf physikalischem und chemischem Wege. Für Metallarbeiter und Kunst-Industrielle. ,Wien/ Leipzig 1927.
Hull,C. Pewter ,Oxford 1992.
Charron, S. Modern pewter : design and techniques,New York 1973.